Железарин план Б пред Европском комисијом

После 1. фебруара нема више државне помоћи за „Железару Смедерево”, кажу за „Политику” у канцеларији Европске комисије у Београду. Српска влада тек треба да докаже да је помоћ, коју је челичана добијала и у претходних пет година, била у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању. Јер се и у претходном периоду она одобравала под одређеним условима.

По свему судећи неће бити могуће никакве врсте индиректног помагања овој компанији, као што су јефтинији гас или струја. Све то може да представља државну помоћ, кажу у Европској комисији.

– Српска влада треба да разради стратегију за будућност своје „Железаре” која ће бити у складу са правилима о додели државне помоћи по Споразуму о стабилизацији и придруживању – кажу у ЕК и додају да су спремни да у томе помогну.

Да је ЕУ спремна да разговара са нашом владом о реструктурирању „Железаре” потврдила је јуче за Танјуг и Маја Коцијанчич, портпаролка европског комесара за суседску политику и преговоре о придруживању Јоханеса Хана. „Комисија је примила к знању неуспешне преговоре о приватизацији смедеревске ְ’железаре’ и спремна је да што пре буде могуће отворена и конструктивно разговара о томе са Владом Србије”, рекла је Коцијанчичева.

Она је казала да у ЕК сматрају да било какво реструктурирање треба да обезбеди наставак рада компаније.

Михајло Црнобрња, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију, сматра да није немогуће да нам ЕК одобри да још неко време плаћамо да „Железара” ради, али да то њихово допуштење неће бити без временског ограничења. Било је, каже он, и раније случајева да су транзиционе земље које су имале споразуме попут нашег о Стабилизацији и придруживању добиле изузетке за неке прелазне рокове да задрже постојеће начине субвенционисања. Битно је да се разлози за тако нешто ЕК аргументовано представе.

– „Железара” већ 40 година поред челика прави и губитке. Зато нама није потребан план Б, већ план Ц што значи да се подвуче црта испод њених губитака и да се она угаси. Цела Србија плаћа прескупу цену зарад опстанка само 5.000 радних места. Код плана Б није проблем у томе да се нађе само добар менаџмент, већ је проблем и технологије челичане. Кокс увозимо из Русије, гвоздену руду из Бразила. Евентуално снабдевање гвожђем из Републике Српске је недовољно због малих количина – каже Црнобрња.

Све у свему, неоствариво је да се производња опорави на чак 2,4 милиона тона и да челичана буде стуб српске привреде што су уосталом показале и бројне економске студије. „Ако је ’Железара’ стуб српске привреде онда ће се срушити цела зграда.”

Са друге стране економиста Владимир Круљ, саветник министра за европске интеграције каже да ће „Железара” наставити да послује на основу сировина и обртног капитала у вредности од око 170 милиона долара, са којима смедеревски комбинат сада располаже.

На питање како ће челичана наставити да ради без државне помоћи ако нас месечно њен опстанак кошта 10 милиона евра, наш саговорник одговара:

– Субвенција „Железари”, како је и рекао премијер Вучић, неће бити, а наредни период биће искоришћен за стабилизацију пословања компаније, а после тога ће сигурно уследити и нови покушај да се, у новим околностима, нађе прави стратешки партнер за „Железару”. Сировинска и финансијска база би, уз квалитетан нови менаџмент, могла да буде основа за одрживо пословање „Железаре” у наредном периоду – каже Круљ.

Он верује да ће ЕУ прихватити план Б као решење за актуелни статус „Железаре”, узимајући у обзир актуелне околности и значај који „Железара” има за српску економију.

Мислим да ће се наћи прихватљив модалитет и за ЕУ и за ММФ, и да актуелна ситуација неће негативно утицати на наше обавезе и аранжмане које имамо са Унијом и Фондом.

-----------------------------------------------------------

Есмарк: Срби су променили услове

Извршни директор и председник „Есмарка” Џејмс Бушар изразио је разочарање због неуспеха преговора о преузимању „Железаре” и тврди да је то резултат промене претходно договорених услова.

Бушар је, у саопштењу достављеном Танјугу, навео да његова компанија није могла да прихвати ревидирани предлог Србије, у којем су промењени финансијски услови, али и да је и даље спремна за преузимање „железаре” „под претходно договореним условима”.  „Изузетно смо разочарани што нисмо успели да постигнемо коначни договор са Србијом о продаји и преузимању ’Железаре’, посебно имајући у виду да смо после успешног закључивања преговора прошлог четвртка и петка у Питсбургу постигли договор око кључних услова трансакције”, навео је у саопштењу Бушар.

„Есмарк” је, према његовим речима, током читавог процеса тендера преговарао у доброј вери, задржао правичан и доследан став током десетомесечних разговора, представио јасан пословни план и формирао менаџерски тим светског ранга ради ревитализације „железаре” и важног и трајног доприноса српској привреди.

„Детаљна тендерска понуда и пословни план такође су утрли пут компанији за успешне преговоре о трогодишњем уговору о раду, који би омогућио да свих 5.300 запослених у ’железари’ добију повећање плате од 25 одсто ове године и још 10 одсто 2016. године”, рекао је Бушар.

Он је навео да је, поред тога, „Есмаркова” понуда подразумевала и улагање у основна средства у износу од 130 милиона долара, кредит за обртни капитал од 200 милиона долара и 400 милиона долара за одржавање, резервне делове и капитал потребан за управљање и одржавање рада две високе пећи.

„Есмарк” је, како је наведено у саопштењу, спреман да реализује трансакцију под условима договореним прошле седмице у Питсбургу. „Изражавамо искрену захвалност премијеру Србије Александру Вучићу и његовим министрима, америчком амбасадору у Београду Мајклу Кирбију и посвећеним радницима и руководству синдиката на напорима уложеним у овај процес и желимо им свако добро у даљем напредовању”, поручио је Бушар.