Бесомучни бег младе звезде

АСТРОНОМИЈА
Астрономи су опазили још једну младу звезду која бесомучно бежи из Млечног пута, па су се запитали откуда долази. Имајући и виду младост – тек 35 милиона година (а Сунце је већ напабирчило добрих пет милијарди) – посумњали су су да стиже издалека.

И нису се преварили.

Када су измерили брзину кретања, сјај и, први пут, хемијски састав који много казтује, осматрачи космичког непрегледа из Карнегијевог института (САД) Алсесте Бонанос и Мерседес Лопес-Моралес, и сарадници Ијан Хантер и Роберт Рајанс са Квинс универзитета у Белфасту, открили су да је из суседне галаксије – Великог Магелановог облака.

Подаци су указивали да је избачена чудовишно снажном невидљивом праћком, али ништа није наговештавало шта би то могло да буде. Први пут је слично успаничено бежање уочено у Млечном путу пре више од три године.

Названа стручно HE 0437-5439, тек је закорачила у младалачко доба и налазила се на листи десет јурцајућих „небеских светиљки” које су убрзано напуштале наш галактички дом. Али се у нечему разликовала од девет преосталих: врста, брзина и рана младост недвосмислено су упућивали на закључак да је избачена из самог средишта у којем, одраније је познато, постоји огромна „црна рупа”.

Први пут је примећена 2005. и одмах се наслућивало да је сличног склопа као Сунце, што је још један од показатеља да је потекла из срца галаксије. Нешто се није уклапало у слагалицу: требало је, најмање, сто милиона година да стигне на место где је снимљена, а то је готово троструко више од њеног века.

Да би одгонетнули тајну или „парадокс младости”, истраживачи су је сврстали у тзв. плаве луталице, прилично младе и крупне звезде, настале спајањем двеју ситнијих – свеједно да лу су из Млечног пута или Великог Магелановог облака. „Космичке сијалице” у суседној галаксији су у састојцима сиромашније од већине у Млечном путу, зато је било неопходно установити хемијски састав избеглице да би се сазнало одакле је побегла.

Што се тиче масе, година и брзине, нова мерења су се поклопила с пређашњим проучавањима. Бегуница је око девет пута крупнија од Сунца, накупила је само – у космичким размерама мерено – 35 милиона година, а јури брзином од два милиона и 600 хиљада километара на сат ка међугалактичким пространствима.

Иако се на основу претходних налаза могла, у грубим цртама, проценити хемијска грађа, та мерења нису била довољно подробна да би без околишања саопштило из које је од двеју галаксија. Одмах је искључено да потиче из Млечног пута, јер су посестриме у Великом Магелановом облаку двоструко сиромашније од нашег Сунца. И ка после увиђаја на месту злочина испоставило су да је утекла из суседне галаксије.

Узимајући у обзир брзину окретања, астрономи из Карнегијевог института претпостављају да се својевремо с још једном обртала око заједничког тежишта (двојна или бинарна звезда) и да су тако обигравајући прошле близу „црне рупе”, хиљаду пута веће масе од Сунца, која је једну привукла и прогутала. У исти мах је друга одбачена таквом силином да је појурила ка рубу галаксије.

А то је први осматрачки траг да и у средишту Великог Магелановог облака обитава огромна „црна рупа” коју ће, како је најављено, астрономи потражити.

Избеглица снимљена пре нешто више од три године достизала је брзину од зачуђујућа 32 милиона километара на сат напуштајући нашу галаксију.