„Панчевац” – никада до краја обновљен мост

Донедавно једини престонички прелаз преко Дунава – Панчевачки мост – делимично је растерећен отварањем Пупиновог моста, али то не значи да је тиме лишен свих брига. Протеклих година о дотрајалости ове конструкције извештавалo се нашироко, јер пројекат потпуне санације који је 2007. урадио Саобраћајни институт ЦИП само је делимично реализован.

Једино је извесно да ће из руског кредита бити финансирана обнова железничке инфраструктуре на „Панчевцу”, али је отворено питање да ли ће се и како ојачати челичнa решеткa да да би могла да прими прописано оптерећење на два колосека.Потребно је санирати и обе конзоле – бочне конструкције са по две траке, којима се одвија друмски саобраћај. 

Проф. др Љубомир Влајић који је предводио тим ЦИП-а у изради пројекта санације „Панчевца”, истиче да на мосту није било капиталних реконструкција од када је 1965. године отворен у облику какав има данас. Упозорење колико су овај објекат „нагризли” време и интензиван саобраћај стигло је пре две и по године, када се на месту где се једна од саобраћајница улива на мост појавило удубљење. То је био повод појединим листовима за драматичне наслове попут „Пукао Панчевац”...

1931. отворен мост краља Петра Другог Карађорђевића, прва „верзија” данашњег Панчевачког моста.

– Озбиљнијих поправки било је тек када се нешто догоди. Тако је било у лето 2012. и годину дана раније, када су после пожара испод прилазне конструкције са београдске стране оштећена два стуба. Појавиле су се и пукотине, а то је било заиста забрињавајуће. Обложили смо стубове челичним цевима и између те оплате и бетонског дела убризган је слој специјалног малтера. На тај начин носивост стубова теоријски је повећана за готово два и по пута – објашњава Влајић детаље свог пројекта који је реализован пре три и по године.

Осим обнове металних конзола, он истиче да је нужно ојачање челичне решетке у средини, испод пруге. Она је делимично обновљена 2007. када је уклоњена корозија са челичних елемената испод нивоа колосека.

– Санација 2007. није окончана, па је питање да ли би по том пројекту и могла да се доврши. Тада је урађено само најнужније, тек толико да бисмо били сигурни да се мост неће срушити – наглашава Влајић.

Пошто појачање никад није довршено, ни данас у истом тренутку на мосту, по прописима, не би смеле да се нађу две композиције из супротних смерова.

1946. Треће „издање” Панчевачког моста отворено је 29. новембра. Тада је назван Мост Црвене армије. У изградњи су учествовали и совјетски инжењери и грађевинци.

– Непосредно испод колосека постоје по два подужна носача и они не би могли са довољном сигурношћу да истовремено приме прописано оптерећење – два најтежа теретна воза. У пројекту који сам са својим тимом потписао и који је прихватила ревизиона комисија с Грађевинског факултета, предвиђено је да се још један носач постави на средини између два колосека. Тиме би се сваки од четири постојећа растеретио за по четвртину. То није реализовано – објашњава Влајић.

Није спроведена у дело ни идеја опонената Влајићевог плана, да се четири потпорна елемента додатно ојачају. 

Пројектант обнове „Панчевца” додаје да би ојачање металне решетке још једним носачем омогућило и лакшу обнову делова моста предвиђених за друмски саобраћај.

– Површином једног од два колосека било је предвиђено да се привремено одвија друмски саобраћај док се обнавља једна од конзола. Тако се не би успоравао промет, а и екипе које би обављале реконструкцију имале би већи маневарски простор – закључује Влајић који је учествовао у изградњи и испитивању 12 мостова над Дунавом.