Шанса за Ципраса и левичарску владу

Од нашег дописника

Атина – Иако изгледа немогуће, премијер Алексис Ципрас управо сада, када припрема листу реформи коју до данас увече од њега очекују повериоци у замену за четворомесечно продужење програма финансијске помоћи, има шансу да узнемиреним сународницима и још увек сумњичавој ЕУ докаже да се левичарској влади може веровати.

Да не би била приморана да напусти еврозону, Грчка је пристала да у наредна четири месеца сама изабере реформе које ће применити у замену за финансијску помоћ. Маневарског простора је мало јер Грчка ускоро треба да плати 11 милијарди евра доспелих обавеза, а пара нема. Није случајно што је  Ципрасова влада пристала на продужење зајма. Када се банке поново сутра отворе после празника, могу да се суоче са неликвидношћу. Само у два дана пред одлучујући састанак Еврогрупе са приватних рачуна је повучено милијарду евра, у протекла два месеца преко 12 милијарди евра, а од децембра, када је постало јасно да Сириза може да победи, 20 милијарди евра.

Треба повратити поверење и у наредна четири месеца успоренијим темпом испуњавати обећања дата Грцима који су масовно изашли на улице, први пут не да демонстрирају против владиних мера, већ да подрже програм укидања мера штедње. Зато и план структуралних реформи који влада мора да предочи повериоцима мора да успокоји узнемирену нацију која се плаши новог смањења плата и пензија и даљег срозавања стандарда. После полета и наде у Грке се уселио „црв сумње” да се све наставља по старом, само „у новом паковању”.

Алексис Ципрас мора да извага како ће дати мали подстрек привреди, како да ублажи хуманитарну катасрофу, последицу мера штедње из претходног аранжмана са међународним повериоцима који, барем на папиру, више не важи. Инспекција Европске комисије, Европске централне банке и ММФ која се више не зове „тројка” чека тај списак реформи и опомиње да уколико Атина жели олакшице – да после априла започну преговори о новим условима отплате дуга, да добије заосталу рату кредита од 7,2 милијарди евра – влада мора да буде рационална. Услов је да приоритети за које се одлучи Ципрасова влада не нарушавају финансијску стабилност и не изазивају нове трошкове. Ту је и опасност! Алексис Ципрас не сме да прихвати решења која могу да му ускрате поверење које има код великог броја Грка, али треба и да стекне наклоност оног дела нације који не верује левичарској влади. Све што би са листе реформи у неком тренутку могло да се претвори у мере штедње – влада мора да избегне.Од њега се очекује да не смањује плате и пензије. Уосталом, то је оно од чега влада у преговорима са повериоцима досад није одступала.

Њена „листа шанси” је у праведним порезима, борби против корупције, стварању ефикаснијег државног апарата, стварању независне пореске структуре која ће помоћи да се изађе на крај са најбогатијима који избегавају плаћање пореза. На списку ће бити бродовласници, црквена имовина, власници луксузне робе. Увешће се ред у рад офшор компаније, банке које су штитиле олигархију. Грчка је дужна, а преко 250 милијарди евра изнесено је из земље у годинама кризе.

Уколико премијер Ципрас радикалним реформама изненади партнере у еврозони, покаже им да су се ствари промениле и да осим „гласне социјалистичке владе без машни” испред себе имају партнере којима се може веровати, Грчка заиста има шансу да нешто промени. Код куће, али и – у Европи.