Мед засладио посету Србији

Суботица – Симон Спенглер је теолог у малом месту поред Лозане и пажљиви читалац књига Петера Хандкеа које одударају од свега што је главни тон швајцарских вести када је Србија у питању. Позив да дође у нашу земљу и у Суботици присуствује теолошком скупу који организује Теолошко катехетски институт му је била прилика да се увери која је верзија о Србији тачна. Преко интернета је потражио колеге пчеларе, а дигитална мрежа прво је „упецала“ Предрага Цветковића из Трстеника, а он га упутио на колегу Живослава Стојановића у Суботици.

Тако је прво преко електронског контаката, а онда и крајем септембра прошле године започето интензивно дружење колега пчелара које је тај Швајцарац забележио и недавно објавио у пчеларском часопису своје земље. Заједнички именитељ је било бављење пчеларством, али је Симон Спенглер, као особа широког и радозналог духа, време искористио и да сазна нешто више о историји и навикама становника земље које је посетио.

Живослав Стојановић, донедавно председник Савеза пчелара Србије, а сада председник суботичког удружења „Пчела“, након што су обишли неколико колега у Суботици, одвео га је на само извориште пчеларства у нашој земљи. – Гост је одраније имао знања о традицији пчеларства у нашим манастирима и зато смо отишли прво на Фрушку гору, где смо у Сремским Карловцима обишли Музеј пчеларства породице Живановић. Њихов предак Јован, који се сматра оцем српског пчеларства, на тадашњем Богословском факултету у Сремским Карловцима је увео катедру о пчеларству, другу у Европи након Немачке – каже за „Политику“ Стојановић.

Пошто је са домаћинима са Катехетског института већ посетио манастир Ковиљ, Стојановић га је одвео до манастира Велике Ремете и његовог игумана Стефана, а гост је имао прилику да обедује у манастирској трпезарији.

Монах Платон који брине о пчелињаку потом им је испричао да су прве кошнице добили од једног Мађара, наставника из Футога, који их је завештао манастиру. Сада је то велики пчелињак о којем се брине са великом пажњом те је део кошница и „уграђен“ у зидове омање куће. Приликом прегледа кошница, што се иначе ради димом, монаси користе тамјан.

Комбинујући своје утиске са историјским чињеницама, Спенглер је на неколико страна написао репортажу за швајцарски специјализовани часопис, не скривајући одушевљење земљом са развијеном пчеларском традицијом, са више од пет хиљада регистрованих пчелара који у просеку имају по 80 килограма меда, а чији део је намењен и извозу у Европску унију.

На Сајму меда, последњег дана његовог боравка у Београду, Спенглер је имао прилике да се увери колико је овде развијено и прављење пчеларске опреме. У свом тексту констатује и разлике између Швајцарске, где је пчеларство дуг према природи и Србије где је то многима и додатни извор прихода, да је овде по њиховим мерилима цена меда ниска, а опрема одлична и много јефтинија.

„Инфициран” Србијом, Спендлер се у интернет-преписци договара са Стојановићем о новим местима која жели да обиђе.

– Спомињао сам му његовог сународника др Арчибалда Рајса. Он је одмах потражио његове књиге и сада има велику жељу да обиђемо његову кућу у Београду. Осим тога, жели да види још манастира по Србији у којима је развијено пчеларство, нарочито Високе Дечане – каже нам Стојановић.