Нишки „Чаир” – српски кошаркашки „Вембли”

Ниш – Све је у Нишу било на највишем нивоу од среде 18.фебруара, када су прве екипе стигле у „Чаир”, до 22. овог месеца увече, када је завршена финална утакмица Купа Радивоја Кораћа и када је Црвеној звезди, после тријумфа над екипом Мега Лекса уручен победнички пехар. Организација боравка и смештаја осам најбољих екипа, међу којима је био и домаћи представник КК Константин оцењене су најбоље, као и утакмице, атмосфера и све што се тиче посетилаца на трибинама нишке дворане. На успешност у организацији завршнице националног купа није могла да утиче ни мала сенка око сукоба навијача и полиције уочи „вечитог дербија” између Партизана и Црвене звезде…

Ниш је претходних дана 11.пут био домаћин финалног турнира Србије, шест пута од када се зове Куп Радивоја Кораћа. И свих 11 пута успешан баш у свему. О свом задовољству и лепим тренуцима проведеним у граду на Нишави и међу љубитељима кошарке говорили су сви – кошаркаши и тренери, руководства клубова и националног Кошаркашког савеза. А осим утакмица, спортски и кошаркашки радници Ниша веома успешно организовали су и трибину на којој је говорио селектор Александар Ђорђевић, изборну седницу Скупштине КСС-а и велики број других манифестација. На задовољство младих – основаца и средњошколаца, најбољи српски клубови и њихови кошаркаши, међу којима су и репрезентативци Србије и освајачи сребрне медаље на Светском првенству, били су гости њихових школа у дане одржавања турнира.

После свих оцена, процена и анализа организације завршнице Купа Радивоја Кораћа, уз податак у који се у први мах није поверовало, а истинит је – да је у четири дана турнира у хали „Чаир” било више од 20.000 посетилаца, наметнуло је обавезно размишљање о реализацији давно, још средином прошле деценије, гласно изговорене идеје Нишлије Александра Несторовића: да се Нишу додели стално организовање ове велике спортске и кошаркашке манифестације. Тих дана у Нишу је прави празник.

Много је разлога да нишки „Чаир” заиста постане исто што је велелепни спортски храм у колевци фудбала, „Вембли” у Енглеској. Зна се да се од када је и света и фудбала финале купа Енглеске игра само на једном месту – на „Вемблију”. То је нешто као неписани фудбалски закон.

Зна се са каквим се све проблемима национална кошаркашка организација Србије крајем сваке јесени и почетком зиме суочава када почињу припреме, преговори, расписивање конкурса и тражење понуда за организовање финалног турнира купа на почетку следеће године. Зна се и шта се све догађало ранијих година – да је било „у минут до 12”, чак и отказивања „домаћинства”, па онда у мало преосталог времена тражења резервног решења. Ево, Ниш је ту. Нуди се увек спреман да са својим спортским и туристичким радницима и градом који увек стоји иза оваквих манифестација помогне КСС-у да разреши све дилеме.

Ниш хоће, јер ускоро добија представника у елитној српској дивизији, пошто је КК Константин обезбедио играње у завршници Кошаркашке лиге Србије са најбољим домаћим клубовима који су наступали у Јадранској лиги. Али, Ниш и може да буде у наредном периоду стални организатор финалног турнира Купа Радивоја Кораћа, што је доказао претходних дана.

Предлог је да се идеја реализује и да се са КСС-ом потпише уговор на три, можда и пет година, око организације и да КСС скине једну велику бригу са својих леђа. Када истекне уговор да се потпише нови, или ако се процени да нешто треба мењати, да се поново разговара. Можда сутрадан или кроз неколико година стопама Ниша крену Чачак, Краљево и многи други некада јаки кошаркашки центри. То ће знатно оживети кошарку у свим оним крајевима где сада нема клубова успешних као некада и способних за највећа достигнућа. А где и даље ничу највећи кошаркашки таленти „к'о печурке после кише”?

То би много значило за развој и популаризацију кошарке у свим оним крајевима Србије и градовима какви су не само Ниш већ и некада кошаркашки центри Пирот, Прокупље, Лесковац, Бор, Алексинац, Књажевац или Зајечар и Врање. На југу и југоистоку, али и у другим крајевима Србије, сиромашнијим него што су други, нема толико новца као у Београду и Војводини, али има воље. То су непресушни расадници талената и будућих репрезентативаца.

Ове чињенице и кошарка као спорт морају увек бити на уму и у првом плану. Само тако се много добија.

А српска кошарка није навикла да губи, зар не?

Тома Тодоровић