Гладиола од хране, лека до украса

Род гладиола је велики и обухвата преко 250 дивљих врста. Све оне налазе се природно распрострањене искључиво у Европи, Африци и Азији, док у Америци и Аустралији још нису пронађене дивље врсте гладиола.

Дивље врсте гладиола биле су познате још у старом веку. Њихов значај у то време везивао се за сасвим друга својства и особине гладиоле. Тако Теофраст (372–287. год. пре наше ере, грчки филозоф и ботаничар) наводи да су се као коров између жита налазиле гладиоле (Gladiolus Segetum) чији су се гомољи јели испечени са брашном.

Други податак забележио је Плиније Старији (23–79. п. н. е., римски писац) који у свом делу "Историја природе" наводи да се луковице ваде из земље, суше и користе за лечење.

У средњем веку гомоље гладиола носили су робови и беземљаши као амајлију која их је штитила од повреда и чинила их непобедивима. О производњи гладиола може се говорити тек од почетка 19. века, када је енглески баштован Колвил успео вишеструким укрштањем да произведе раноцветајуће хибриде који се још и данас под називом G. X Colvillei Horst са успехом гаје. Крајем 19. и почетком 20. века нарочито су биле тражене сорте са рецкавим ободом цвета.

По својим дугим шиљастим листовима гладиола је добила име. Gladius значи мач. А омиљена је код скоро свих љубитеља цвећа због својих лепих цветова у свим бојама и нијансама, осим црне. Вртна гладиола расте и до 1,5 метра висине, а нове ниже врсте су између 50 и 80 сантиметара. Гладиола је омиљена и због тога што њено цветање траје, зависно од временских услова и врсте, између десет и четрнаест дана. Пупови се отварају одоздо према горе, а може имати и до 26 појединачних цветова.

Како гладиолина луковица није отпорна на зиму, сади се у земљу тек када прође велика зима (март–април). Мора се пазити да се луковице гладиоле не посаде превише плитко (најбоље 5–10 сантиметара дубине) како не би када нарасте у висину била нестабилна на ветру. Размак између биљака треба да буде око 20 сантиметара. Важно је да се редовно залива. Биљка процвета отприлике осам недеља после садње.

Када се појави цветна стабљика између листова потребно је добро нађубрити да биљка има снагу за цвет. Уколико се гладиоле саде у етапама (сваке три недеље до краја јуна) продужава се уживање у прелепом цвету чаробне гладиоле. После цветања треба стабљику преломити и пустити да се осуши.

Отприлике 4–6 недеља после цветања ваде се луковице из земље, оставе да се осуше и спреме на суво и хладно место (око осам степени Целзијусових), умотане у папир, до следећег пролећа.