Снег могућ у марту

Не зо­ве на­род џа­бе пр­ви про­лећ­ни ме­сец „Ба­ба Мар­та”, алу­ди­ра­ју­ћи на про­мен­љи­вост и не­ста­бил­ност мар­тов­ских да­на, ка­кве прог­но­зи­ра­ју ме­те­о­ро­ло­зи и у нај­но­ви­јој ду­го­роч­ној прог­но­зи за на­ред­ни ме­сец. Прем­да је март про­лећ­ни ме­сец и овај пред на­ма до­но­си сме­ну то­плих да­на са све­жи­јим, па ни хлад­ни да­ни са сне­гом не­ће би­ти из­не­на­ђе­ње ћу­дљи­ве „Мар­те”, Јер, ипак се ра­ди о ра­ном про­ле­ћу ко­је у на­шем под­не­бљу по не­пи­са­ним пра­ви­ли­ма но­си сва­ко­ја­ко (не)вре­ме. Та­кав по­че­так про­ле­ћа 2015. на­ја­вљу­је Не­дељ­ко То­до­ро­вић, ме­те­о­ро­лог Ре­пу­блич­ког хи­дро­ме­те­о­ро­ло­шког за­во­да Ср­би­је.
– У пр­вих шест да­на мар­та у ве­ћи­ни ме­ста у Ср­би­ји, из­у­зев оних на не­што ве­ћој над­мор­ској ви­си­ни, про­сеч­на нај­ви­ша днев­на тем­пе­ра­ту­ра би­ће де­вет сте­пе­ни. Два сте­пе­на то­пли­је би­ће од сед­мог до 11, а од 12. до 16. мар­та ото­пли­ће још је­дан сте­пен, па ће нај­ви­ша днев­на тем­пе­ра­ту­ра из­но­си­ти 12 сте­пе­ни. Кра­јем мар­та мо­же­мо да оче­ку­је­мо и пра­вих про­лећ­них 15 сте­пе­ни – ка­же То­до­ро­вић и за­кљу­чу­је да та­ко брз по­раст днев­них тем­пе­ра­ту­ра на­го­ве­шта­ва до­ла­зак про­ле­ћа.
Пр­ву по­ло­ви­ну мар­та пра­ти­ће про­мен­љи­во вре­ме са че­стим на­о­бла­че­њи­ма и па­да­ви­на­ма, у ни­жим пре­де­ли­ма па­да­ће ки­ша, а у пла­ни­на­ма снег. Не­ко­ли­ко пр­вих мар­тов­ских да­на би­ће ре­ла­тив­но то­пли, с нај­ви­шом днев­ном тем­пе­ра­ту­ром ма­ло из­над про­се­ка. За­хла­ђе­ње с тем­пе­ра­ту­ром ис­под про­сеч­них за ово до­ба го­ди­не при­сти­же од пе­тог до 10. мар­та. Та­да ће се у брд­ско­пла­нин­ским пре­де­ли­ма Ср­би­је још јед­ном за­бе­ле­ти снег и ство­ри­ће се сне­жни по­кри­вач, а по­ра­шће већ по­сто­је­ћи у ви­шим пла­ни­на­ма. У ни­жим пре­де­ли­ма па­да­ће ки­ша, а у по­је­ди­ним да­ни­ма и крат­ко­трај­ни снег и су­сне­жи­ца. У ре­ђим ве­дрим но­ћи­ма би­ће сла­бог мра­за.
То­пли­ји да­ни ни­за­ће се по­сле 10. мар­та.
– Не би тре­ба­ло да за­чу­ди ако кра­јем пр­вог про­лећ­ног ме­се­ца пад­не снег – упо­зо­ра­ва ме­те­о­ро­лог и на­во­ди да се то се че­сто де­ша­ва у ћу­дљи­вом мар­ту. Уоста­лом, ис­ти­че он, ду­го­го­ди­шња ме­те­о­ро­ло­шка осма­тра­ња по­ка­зу­ју да је та­ко­зва­ни сред­њи да­тум по­след­њег па­да­ња сне­га у ни­жим пре­де­ли­ма у пе­ри­о­ду од 20. до 25. мар­та!

Да­тум по­след­њег па­да­ња сне­га

По­да­ци у та­бе­ли по­ка­зу­ју да се сред­њи да­тум по­след­њег па­да­ња сне­га у пе­ри­о­ду од 1991. до 2013. го­ди­не, у по­ре­ђе­њу с по­да­ци­ма сто­го­ди­шњег ни­за (1887–1986), прак­тич­но ни­је про­ме­нио. Дан по­след­њег сне­жног по­кри­ва­ча по­ма­као се ка ка­сни­јем да­ту­му. Раз­ли­ка ни­је на­ста­ла као ре­зул­тат кли­мат­ских про­ме­на, јер та­да би­смо го­во­ри­ли о ду­жем тра­ја­њу зи­ме и за­хла­ђе­њу, већ је по­сле­ди­ца не­у­јед­на­че­не ме­то­до­ло­ги­је узи­ма­ња узор­ка. Све у све­му, и сред­њи да­тум по­след­њег сне­жног по­кри­ва­ча не­ма знат­ни­ји по­мак у од­но­су на прет­ход­ни сто­го­ди­шњи низ, обра­зло­жио је наш са­го­вор­ник.