Sneg moguć u martu

Ne zo­ve na­rod dža­be pr­vi pro­leć­ni me­sec „Ba­ba Mar­ta”, alu­di­ra­ju­ći na pro­men­lji­vost i ne­sta­bil­nost mar­tov­skih da­na, ka­kve prog­no­zi­ra­ju me­te­o­ro­lo­zi i u naj­no­vi­joj du­go­roč­noj prog­no­zi za na­red­ni me­sec. Prem­da je mart pro­leć­ni me­sec i ovaj pred na­ma do­no­si sme­nu to­plih da­na sa sve­ži­jim, pa ni hlad­ni da­ni sa sne­gom ne­će bi­ti iz­ne­na­đe­nje ću­dlji­ve „Mar­te”, Jer, ipak se ra­di o ra­nom pro­le­ću ko­je u na­šem pod­ne­blju po ne­pi­sa­nim pra­vi­li­ma no­si sva­ko­ja­ko (ne)vre­me. Ta­kav po­če­tak pro­le­ća 2015. na­ja­vlju­je Ne­delj­ko To­do­ro­vić, me­te­o­ro­log Re­pu­blič­kog hi­dro­me­te­o­ro­lo­škog za­vo­da Sr­bi­je.
– U pr­vih šest da­na mar­ta u ve­ći­ni me­sta u Sr­bi­ji, iz­u­zev onih na ne­što ve­ćoj nad­mor­skoj vi­si­ni, pro­seč­na naj­vi­ša dnev­na tem­pe­ra­tu­ra bi­će de­vet ste­pe­ni. Dva ste­pe­na to­pli­je bi­će od sed­mog do 11, a od 12. do 16. mar­ta oto­pli­će još je­dan ste­pen, pa će naj­vi­ša dnev­na tem­pe­ra­tu­ra iz­no­si­ti 12 ste­pe­ni. Kra­jem mar­ta mo­že­mo da oče­ku­je­mo i pra­vih pro­leć­nih 15 ste­pe­ni – ka­že To­do­ro­vić i za­klju­ču­je da ta­ko brz po­rast dnev­nih tem­pe­ra­tu­ra na­go­ve­šta­va do­la­zak pro­le­ća.
Pr­vu po­lo­vi­nu mar­ta pra­ti­će pro­men­lji­vo vre­me sa če­stim na­o­bla­če­nji­ma i pa­da­vi­na­ma, u ni­žim pre­de­li­ma pa­da­će ki­ša, a u pla­ni­na­ma sneg. Ne­ko­li­ko pr­vih mar­tov­skih da­na bi­će re­la­tiv­no to­pli, s naj­vi­šom dnev­nom tem­pe­ra­tu­rom ma­lo iz­nad pro­se­ka. Za­hla­đe­nje s tem­pe­ra­tu­rom is­pod pro­seč­nih za ovo do­ba go­di­ne pri­sti­že od pe­tog do 10. mar­ta. Ta­da će se u brd­sko­pla­nin­skim pre­de­li­ma Sr­bi­je još jed­nom za­be­le­ti sneg i stvo­ri­će se sne­žni po­kri­vač, a po­ra­šće već po­sto­je­ći u vi­šim pla­ni­na­ma. U ni­žim pre­de­li­ma pa­da­će ki­ša, a u po­je­di­nim da­ni­ma i krat­ko­traj­ni sneg i su­sne­ži­ca. U re­đim ve­drim no­ći­ma bi­će sla­bog mra­za.
To­pli­ji da­ni ni­za­će se po­sle 10. mar­ta.
– Ne bi tre­ba­lo da za­ču­di ako kra­jem pr­vog pro­leć­nog me­se­ca pad­ne sneg – upo­zo­ra­va me­te­o­ro­log i na­vo­di da se to se če­sto de­ša­va u ću­dlji­vom mar­tu. Uosta­lom, is­ti­če on, du­go­go­di­šnja me­te­o­ro­lo­ška osma­tra­nja po­ka­zu­ju da je ta­ko­zva­ni sred­nji da­tum po­sled­njeg pa­da­nja sne­ga u ni­žim pre­de­li­ma u pe­ri­o­du od 20. do 25. mar­ta!

Da­tum po­sled­njeg pa­da­nja sne­ga

Po­da­ci u ta­be­li po­ka­zu­ju da se sred­nji da­tum po­sled­njeg pa­da­nja sne­ga u pe­ri­o­du od 1991. do 2013. go­di­ne, u po­re­đe­nju s po­da­ci­ma sto­go­di­šnjeg ni­za (1887–1986), prak­tič­no ni­je pro­me­nio. Dan po­sled­njeg sne­žnog po­kri­va­ča po­ma­kao se ka ka­sni­jem da­tu­mu. Raz­li­ka ni­je na­sta­la kao re­zul­tat kli­mat­skih pro­me­na, jer ta­da bi­smo go­vo­ri­li o du­žem tra­ja­nju zi­me i za­hla­đe­nju, već je po­sle­di­ca ne­u­jed­na­če­ne me­to­do­lo­gi­je uzi­ma­nja uzor­ka. Sve u sve­mu, i sred­nji da­tum po­sled­njeg sne­žnog po­kri­va­ča ne­ma znat­ni­ji po­mak u od­no­su na pret­hod­ni sto­go­di­šnji niz, obra­zlo­žio je naš sa­go­vor­nik.