САД и Куба закопавају ратне секире

Ако мисле да у Панами на самиту америчких држава Барак Обама и Раул Кастро пред целим светом пруже један другом руку помирења, онда морају да наложе својим тимовима да раде брзо и избегавају међусобна спотицања. До конференције у Панами остало је још нешто више од месец дана и за то време би САД требало да отворе амбасаду у Хавани, а Куба у Вашингтону. Дипломатско особље би онда припремило терен за прво званично руковање председника две земље после више од пола века.

Да би до овога дошло, Хавана тражи да Куба буде скинута са листе земаља које подржавају тероризам, док би Вашингтон желео да се усредсреди на отварање амбасада, а да тек после тога пређе на преговоре о спорним питањима. САД би желеле да се после успостављања пуних дипломатских односа оформе две међудржавне комисије, једна која би се бавила људским правима и друга успостављањем редовног ваздушног саобраћаја између две земље.

Хавана је, међутим, у среду, два дана пре јучерашњег састанка на високом дипломатском нивоу у Вашингтону, сасвим јасно захтевала да САД скину Кубу са „листе терориста”, на којој су још Иран, Сирија и Судан, пошто је Џорџ Буш са ње скинуо Либију 2006. и Северну Кореју 2008. 

Главни мотив за увршћивање Кубе у друштво са црне листе јесте подршка Хаване неким члановима терористичке баскијске организације ЕТА, колумбијској нарко-марксистичкој герили ФАРК и појединим припадницима Црних пантера окривљеним за убиства америчких полицајаца који су на Куби добили политички азил. У извештајима Стејт департмента из 2011, 2012, и 2013. о подршци терористима наводе се само ове три организације, али се такође каже да Хавана подржава одређене личности из тих групација.

Уколико би се САД сложиле да Кубу најзад скину са листе, кубански приступ финансијским организацијама, Светској банци или Међународном монетарном фонду био би знатно олакшан. Засад ни Северна Кореја ни Куба нису чланице ове две институције.

По ономе што се да закључити из изјава високих неименованих вашингтонских званичника, Барак Обама је већ отпочео процес брисања Кубе са листе земаља које промовишу тероризам, али је тај процес дуг, па није могуће да се оконча пре самита у Панами десетог и једанаестог априла. 

Још од 1970, када су две земље уместо амбасада отвориле „интересне канцеларије”, дипломатама и особљу које у њима раде није нимало лако. Кубански службеници у представништву у Вашингтону не могу да отворе ни банковни рачун, а однедавно то не може ни њихова канцеларија, па јој је било какав рад практично онемогућен.

Јуче су се у Вашингтону у другој рунди преговора опет среле две високо рангиране дипломате, Кубанка Хосефина Видал и Американка Роберта Џејкобсон. У првој рунди разговора шефице две делегације бавиле су се ширим темама, оним које се тичу коначне и потпуне нормализације односа, што подразумева и укидање америчког ембарга. Друга рунда фокусира се на отварање амбасада. Кубанске дипломате у Вашингтону нису могле да се крећу никуда ван појаса америчке престонице, док амерички службеници у Хавани такође не могу да путују ван ужег центра града. Слање поште и пријем пошиљки, поправка расхладних уређаја, увоз материјала неопходног за функционисање било ког представништва – све је врло компликовано.

Обами се свакако жури да се ова предуга и анахрона хладноратовска епизода оконча за његовог мандата. То ће подићи рејтинг САД и у свим другим латиноамеричким земљама које су у санкцијама Куби виделе израз империјалне самовоље и потцењивања читавог региона.

Кубанцима се много мање жури. Они нису баш ради да после пола века изолације забораве шта им се дешавало и да наврат-нанос постану добри суседи. Ипак знаци отопљавања видљиви су на сваком кораку и у Хавани. Са оронулих фасада се на разапетом конопцу суши веш и међу њим је и једна избледела америчка застава. На улици, човек са сламнатим шеширом чита раширену „Гранму” (лист Комунистичке партије Кубе), а на првој страни незамислив наслов: Разговори за успостављање дипломатских односа настављају се у Вашингтону.

Ствари су почеле да се крећу напред. Уколико до самита у Панами не дође до историјског руковања, генерална проба, руковање између Раула Кастра и потпредседника САД Џоа Бајдена, вероватно ће бити уприличено већ сутра у Монтевидеу, где ће обојица присуствовати инаугурацији новог уругвајског председника Табареа Васкеса и испраћају легендарног шефа државе Пепеа Мухике. Иако је Уругвај изразито левичарска земља, Мухика је успео да знатно поправи односе са Вашингтоном и Бараком Обамом. Обама је најсиромашнијем председнику на свету захвалан што је примио шесторицу затвореника из Гвантанама и пружио им гостопримство. Али Мухика је од Обаме тражио да се Гвантанамо потпуно затвори, што је обећање које Обама изгледа неће моћи да испуни до краја свог другог мандата. На уругвајској територији, сусрет између Бајдена и Кастра, у присуству великог броја шефова држава из региона и шире, могао би бити доказ да је пријатељство могуће чак и међу земљама које су привржене различитим идеологијама.