Ти мени владу, ја теби скупштину

Све што се јуче дешавало између представника највише власти у Београду могло је само да учврсти Србију у уверењу да је брак ДС-а и ДСС-а на издисају. До изјаве Олија Рена, јуче око подне, да ће потписивање фамозног прелазног политичког споразума са Србијом, који је унео до сада највећи раздор између Коштуничиног и Тадићевог табора, бити одложено „до даљег”, већ се по неколико највиших државних функционера са обе стране огласило саопштењима и изјавама о оној другој страни, подгревајући политичку температуру од раног јутра (почевши од министра Велимира Илића који је „освануо” у једном дневном листу са изјавом да ће влада пасти ако се вицепремијер Божидар Ђелић „дрзне” да потпише споразум са ЕУ, због чега би он био проглашен издајником). У измену вербалних удараца укључили су се и председник и премијер.

„Објава” комесара за проширење ЕУ практично је ставила тачку на напоре ДС-а и Г17 плус да се данас одржи иначе редовна седница владе и Ђелићу обезбеди овлашћење за потписивање политичког споразума са ЕУ које је било заказано за данас у Бриселу. У ту сврху у јавност је одаслат и (сасвим неуобичајени) јавни захтев Коштуници да закаже седницу владе, са потписима Ђелића и 16 министара (11 из ДС-а, четири из Г17 плус и један из СДП-а). На тој седници требало је да се разматра споразум са ЕУ и захтев посланика за одржавање ванредне седнице Скупштине Србије.

Коштуница није одговорио на ово, али одговором на захтев 17 чланова владе могло би се сматрати обавештење Генералног секретаријата владе свим члановима владе да се седница данас неће одржати. У образложењу се наводи, како „Политика” сазнаје, да је „група народних посланика поднела захтев за одржавање ванредног заседања скупштине, ради изјашњавања о одлуци ЕУ о противправном слању мисије на КиМ”, и да ће након окончања ванредног заседања Скупштине Србије премијер (сагласно овлашћењу из члана 52. Пословника владе) сазвати седницу владе. У обавештењу упућеном из Генералног секретаријата позива се на скупштинску Резолуцију из децембра прошле године, и наводи, између осталог, да се тим документом „тражи од владе да са ЕУ утврди да мисија ЕУ не може доћи на територију Србије, на КиМ, без адекватне одлуке Савета безбедности и налаже влади да међународни споразуми које Република Србија закључује, укључујући и ССП, морају бити у функцији очувања суверенитета и територијалног интегритета земље”.

Одлагање потписивања политичког споразума са ЕУ, међутим, није смирило страсти међу завађеним коалиционим партнерима. Рат изјавама настављен је током целог дана. Представници владајућих странака су преко медија једни другима објашњавали шта је прече, ко шта може да заказује и под којим условима, упозоравали и критиковали једни друге. На неки начин је и Оли Рен покушао да помогне, објашњавајући новинарима у Бриселу да је Ђелићу потребно овлашћење владе за потписивање прелазног политичког споразума.

То, очигледно, није спорно ни за власти у Београду (и сам Ђелић је пре неколико дана за „Политику” рекао да му је потребно посебно овлашћење за политички споразум). Због тога они министри који би вицепремијеру дали то овлашћење инсистирају на седници владе, а они који су против потписивања тог споразума желе најпре седницу Скупштине (рачунајући да ће скупштина донети закључак који ће влади „везати руке” у овом послу).

Зато је и Коштуница јуче лансирао саопштење тражећи хитно заказивање седнице парламента. Он је навео да дестабилизација политичких прилика у земљи представља највећу опасност по заштиту и очување уставног поретка, у тренутку када се најављује да је питање дана проглашење независности Косова. „А најозбиљнији вид дестабилизације јесте опструкција рада Народне скупштине, релативизација и непоштовање њених аката, посебно резолуција донетих у складу са Уставом и међународним правом, које се односе на заштиту суверенитета и територијалног интегритета Србије”, оценио је Коштуница.

И зато се касно по подне огласио и председник Тадић, позивајући Коштуницу да закаже редовну седницу Владе Србије.

Претходно је и председник парламента Оливер Дулић (ДС) позвао Коштуницу да што пре сазове владу како би могла бити заказана и седница парламента на којој би се расправљало о ЕУ и Косову. „Када то буде урађено, спреман сам да у најкраћем могућем року закажем седницу скупштине, на којој би о истој теми расправљали народни посланици”, рекао је Дулић за Бету, уз оцене сличне овима које је изрекао и Тадић.

На Дулићеву изјаву реаговао је потпредседник парламента Радојко Обрадовић (ДСС), наводећи да је политички неодговорно што председник парламента Дулић игнорише захтев 144 посланика за заказивање ванредне седнице Скупштине Србије.

А министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић је јуче пре подне чак одредио рок премијеру Коштуници да до 13 сати истог дана закаже седницу владе, наводећи да, ако то он није у стању, седницу може да закаже и вицепремијер Ђелић. Пре него што се Рен огласио, Динкић је рекао, како преноси Фонет, да Ђелић треба данас да оде у Брисел и потпише споразум са ЕУ истичући да ће Ђелић имати мандат да потпише тај документ и без седнице владе. На питање новинара у палати Србије како ће Ђелић добити то овлашћење, Динкић је само рекао: „Видећете”.

Оцењујући споразум који је понудила ЕУ повољним за Србију, Динкић је рекао: „Некоректан је онај ко је написао прекјучерашње изјаве премијера Коштунице и министра инфраструктуре Велимира Илића, да је тај споразум обмана. Није споразум обмана већ та изјава”.

Онда је саветник премијера Бранислав Ристивојевић изјавио да је Динкић „најгрубље обмануо јавност када је рекао да потпредседник владе може да закаже седницу владе”. „То је једноставно неистина и жалосно је што министар Динкић намерно обмањује јавност”, рекао је Ристивојевић.

Томислав Николић, заменик председника СРС-а, јуче се држао по страни, не сврставајући се у овом рату. „Није проблем на релацији владе и опозиције, него је проблем унутар саме владе. Док се не рашчисти ситуација, док не видимо шта ће даље бити са Србијом, са КиМ, ја немам о чему да разговарам ни са Тадићем ни са Коштуницом”, рекао је Николић, а преноси Бета.

Динкић је јуче избегао да конкретно одговори колика је вероватноћа за ванредне парламентарне изборе у овом тренутку, али је Веља Илић (НС) рекао за „Вечерње новости” да би, уколико Влада Србије падне, најбоље било да ванредни парламентарни избори буду одржани истовремено са локалним и покрајинским – 11. маја, те да народњачка коалиција више никада не би ушла у савез са ДС и Г17 плус.
Министар Александар Поповић (ДСС) изјавио је јуче да Влада Србије „није пала”, али да неће одржати седницу зато што постоји озбиљно питање о којем треба да се изјасни Скупштина. А коментар на ове догађаје министра Мирка Цветковића, који држи кључеве државне касе, био је – „живот мора да иде даље”.