Како се топио „Шинвоз”

Зрењанин – Код нас се политичари окружују новинарима и сликају на телевизији кад је у питању отварање пет-шест радних места, а кад се затварају фирме, у којима се гаси хиљаду радних места, онда ником ништа – коментарише за „Политику“ председник Удружења малих акционара АД „Шинвоз“ Радислав Орашанин. Продаја ове фабрике за ремонт шинских возила недавно је поништена, а у јавности је током протеста радника обелодањено да је од почетка приватизације преминуло пет радника: од тројице који су извршили самоубиство, двојица су оставили поруке да су руку на себе дигли због стања у предузећу и отказа које су добили.

„Шинвоз“ је у априлу 2004. на аукцији купио Београђанин Небојша Ивковић: за 56 одсто капитала требало је да у наредних шест година уплати 240 милиона динара, уз обавезу да у „Шинвоз“ инвестира 18 милиона динара.

–Ивковић је, и пре него што је постао већински власник „Шинвоза“, трговао с овим зрењанинским предузећем, преко своје фирме „ТТЦ Логистика”, и то на штету Зрењанинаца. Убрзо након што је ушао у фабрику,постало је јасно да он и његов менаџмент повлаче потезе који треба да доведу до гашења предузећа, и да одличну локацију где се, у кругу од једног километра, налази пруга, магистрални пут Зрењанин–Београд, пристаниште у изградњи, као и будући теретни аеродром у Ечки, искористи за друге послове – каже Орашанин.

Тако је нови власник одмах створио климу у којој организовање малих акционара није било пожељно, а међу 2100 акционара били су само бивши и тадашњирадници „Шинвоза“. Већ на другој седници Скупштине акционара саопштено је да фирма има губитке од 152 милиона динара, од којих је губитак од 32 милиона направљен након приватизације. Касније су се дугови енормно повећавали, а број акција је смањен 20 пута.

– Након што је недавно поништена приватизација, јер купац није испунио уговорне обавезе које се тичу инвестирања, надлежни ће морати да испитају пословање између „Шинвоза“ и неких предузећа. „Шинвозу“ су тако уступљени послови „Желвоза“ у вези са рециклажом старих вагона и локомотива и оправком шинских возила, а „Желвоз“ је те послове добио од „Железница Србије“ у чијем је саставу, да би се избегла процедура јавног конкурса. У послу, где су Зрењанинцима оправке возова плаћане вагонима за рециклажу, „Шинвоз” је губио – наглашава Орашанин и наводи да је одливање капитала ове фабрике ишло и преко Ивковићеве фирме „ТТЦ Логистика“, која је старо гвожђе у које су претварани вагони препродавала по далеко вишој цени од оне по којој га је плаћала „Шинвозу“ – открива Орашанин.

Према његовим речима, у међувремену се капитал „Шинвоза“ топио, дугови су се увећавали, смањиван је број запослених. Једино се незаконито увећавао власнички удео Небојше Ивковића, што је утврдила и Агенција за приватизацију.

– Фабрика је свесно гурана у стечај, да би се газда решио радника. Сада су дуговања фабрике за 250 милиона динара већа од њених потраживања. Када би неко обезбедио тај новац и кроз кредит, до краја године производња би била нормализована, радило би хиљаду радника и поменута свота би била враћена – закључује Радислав Орашанин, који с осталим акционарима и радницима тражи решење за оживљавање „Шинвоза“.