Списак америчких задатака Словенији

Тајни списи словеначке дипломатије (3).

На основу десетина докумената, анализа и белешки словеначке дипломатије у које је имала ексклузиван увид, „Политика” анализира однос званичне Љубљане према Србији и косовском питању у периоду од 1996. године до данас.

Уочи католичког Божића и преузимања места председавајућег у ЕУ, словеначке дипломате одржале су састанак са представницима Бушове администрације, на којем су чули ставове Вашингтона о светским проблемима и кризним ситуацијама, али и добили упутства о томе како треба да се поставе према њима.

(/slika2)

(Од нашег сталног дописника)
Љубљана – Документ словеначког Министарства спољних послова, датиран на 24. децембар 2007, у који је „Политика” имала ексклузиван увид, сведочи о начину комуникације Стејт департмента са државама које воде ЕУ. Дипломатска белешка из које преносимо најинтересантније делове, плод је разговора изасланика Словеније (данас председавајуће ЕУ, у време разговора будуће челне државе ЕУ) са званичницима Бушове администрације који су преко Љубљане јасно поручили Бриселу о којим темама и на који начин треба расправљати и одлучивати у првој половини 2008. Нису изостала ни „упутства” како треба да гласе односно шта треба да садрже декларације које тек кроз неколико месеци треба да буду предмет разговора и договора достојанственика САД и ЕУ.

Белешка словеначког МСП је подељена тематски на више краћих деоница, по „задацима”, односно државама и „кризним жариштима”, па смо такву форму, ради бољег прегледа, задржали.

Врх САД–ЕУ

У погледу самита ЕУ-САД који треба да буде одржан у првој половини 2008, Вашингтон је преко Џудит Енсли, заменице у националној безбедносној агенцији, на састанку одржаном 24. децембра 2007. са сада већ смењеним политичким директором Рупеловог МСП Митјом Дробничем, сугерисао датум одржавања самита, а који би за „Белу кућу био најзгоднији јуна 2008”. Бела кућа је изјавила да би у декларацији (која треба да буде усвојена тек кроз шест месеци) „желела да буде поменут Ирак и проблематичне државе попут Ирана, Бурме и Сирије”. Словенији је стављена на душу и забринутост Буша „за ситуацију на Куби и у Венецуели”, те његово убеђење да „подршка опозицији на Куби (слично као у Грузији и Украјини) може да донесе позитивне резултате”, јер „политика САД према Куби није промена режима, већ жеља да дође до демократске транзиције после смрти Фидела Кастра”. Администрација Беле куће је Словенији наручила и да „у декларацији самита ЕУ–САД буду поменуте Куба и Венецуела, као и тероризам и непролиферација”.

Македонија

Помоћник државног секретара Данијел Фрид сматра да Македонија мора да очува јасну европску перспективу иако је суочена са проблемима. У погледу НАТО Македонији боље иде (уз успешну Хрватску и најнеразвијенију Албанију која брзо напредује), мада Грчка остаје непоколебљива у свом ставу према имену (Македонија) и позива (Македонији) на врх (НАТО-а) у Букурешту. Фрид додаје да ЕУ мора да убеди Македонију да буде флексибилнија у погледу имена (своје државе), као и Грчку – да прихвати речену флексибилност.

Заменица помоћника државног секретара Розмари Дикарло и члан Савета за националну безбедност Берт Брон су у разговору са Дробничем, недељу дана пре него што је Словенија формално преузела вођење ЕУ, у име Беле куће нагласили да САД желе проширење (НАТО) на сва три кандидата (које је Фрид поменуо: Македонија, Хрватска, Албанија). Македонији треба поручити да није довољна само „офанзива шарма” („the charm offensive”), већ да мора у вези свог имена да учини и нешто конкретно. Нереално је очекивати да ће се одрећи имена Македонија, према коме је државу признала већ убедљива већина земаља, али зато могу да повуку неколико помирљивих потеза, на пример, да промене име аеродрома код Скопља, рекли су амерички званичници. САД су убеђене да је ту драгоцена улога Словеније да овакве савете и препоруке пренесе Македонији, посебно јер би „Македонија морала да буде део решења у региону, а не да је део проблема”. САД у погледу имена (Македонија) такође „јако притискају на Грчку”, саопштили су званичници САД.

Босна и Херцеговина

Браун: Реформа полиције није била добро вођена. Нагласак ЕУ би морао да буде на координацији полиције. Премијер Милорад Додик се неће одрећи полиције Републике Српске, али жели да помогне у координацији.

 Блиски исток

Елиот Абрамс, заменик саветника за националну безбедност за стратегију глобалне демократије, на питање словеначке стране како види наставак блискоисточног мировног процеса, одговара да је потребан напредак на два поља:

1. На дипломатском подручју; циљ за 2008. је потписати мировни споразум између Израелаца и Палестинаца и окончати тероризам. Упозорава да циљ није имплементација споразума односно оснивање палестинске државе, јер би такво очекивање било нереално, пошто би, између осталог, на основу споразума било потребно иселити око сто хиљада израелских насељеника, што не може да се деси већ 2008.

2. На терену; напредак на дипломатском подручју нужно мора да прати истовремен напредак на терену. Морамо да почнемо да поправљамо живот Палестинаца на Западном брегу, каже Абрамс. Ако се то не деси, почеће да губе веру у палестинско руководство и дипломатски процес. Поправљање стања на терену је задатак изасланика Тонија Блера.

Абрамс је по питању „како се латити решавања проблема у Гази”, одговорио да ту неће бити могуће наћи одговор док се не затвори коридор Филаделфи, који је „тренутно веома лоше надзиран, зато је тамо шверц веома развијен”. САД сматрају да Египат нема интереса да реши тај проблем, а Израел се не усуђује да затвори (поменути) коридор, јер би с тим у вези (потенцијална) војна акција вероватно испала веома крвава. Абрамс каже да је Абу Мазен (палестински председник, познат и као Махмуд Абас,) свестан да би му користио споразум са Израелом јер би на тој основи могао да изведе референдум, и на истом стекне (поверење), те тако делегитимише Хамас у Гази. Штавише, Абу Мазен био био јако сретан ако би Израел одстранио Хамас из Газе. Абу Мазен не жели да преговара са Хамасом, упозорио је словеначке саговорнике Абрамс, уз напомену да је „то правилно, иначе, ако би почео да преговара са Хамасом, то би значило крај преговора са Израелом”. Иако Абрамс тврди да „не види решење (за проблем) у блиској будућности”, упозорио је изасланика државе која је данас на челу ЕУ да „преговори између Палестинаца и Израелаца морају бити настављени”, а Палестинци приде морају да повећају безбедност на својим територијама, што би омогућило повлачење Израела и последично повећало подршку Абу Мазену.

Абрамс је подвукао и да је „Палестинцима у овом моменту потребан новац у готовини за буџет, а не обећања о пројектима”, те да су ту богате „арапске државе премало допринеле”. Поменуо је и деловање квартета, чији „главни чланови су ЕУ и САД, које и финансијски највише помажу”, те да је „сврха сарадње у квартету боље усклађивање ставова” између Вашингтона и Брисела, при чему је улога САД „контрола имплементације ’мапе пута’ („road map”, путева политичког мировног решења). Званичник САД није пропустио да напомене ни где се разликују гледишта САД и ЕУ: „САД имају више разумевања за израелске самоодбрамбене акције, јер председник Буш схвата да је Израел мета свакодневних напада”.

Иран

Прошле седмице смењени политички директор Митја Дробнич је саговорницима у Стејт департменту, тачније Б. Лиф, директорки канцеларије за Иран, пренео да је министар Димитриј Рупел децембра разговарао телефоном са иранским колегом Манушером Матакијем, који је тражио подршку Словеније у ублажавању ставова ЕУ према спорном иранском нуклеарном програму, а уз то и потписивање билатералног споразума о културној сарадњи, при чему је „Словенија завлачила са разговором и потписом” уз условљавања да то мора бити везано уз „дијалог о гарантовању људских права у Ирану”. Лифова је, објашњавајући ситуацију у којој је Иран данас, навела да „летос почети преговори САД–Иран у Багдаду на тему Ирака нису уродили жељеним циљем тј. дизањем нивоа поверења, а последично и надградњом дијалога”. Она је рекла да САД планирају да „наставе са притиском на Иран тако што ће ’повећати трошкове’ Ирану због непоштовања међународних безбедносних стандарда, а уз то ће наставити рад на мултилатералном фронту у погледу Резолуције СБ УН против Ирана”, почетком 2008. Дробнич је поменуо да је током своје посете Љубљани министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров нагласио да Иран замера САД превасходно због става да је промена режима у Техерану једини пут ка решењу спорних питања.

Египат

Абрамс је као неразумљиво означио укидање секуларних опозиционих странака од стране власти у Египту, јер је то само „вода на млин партији Исламско братство”.

Либан

Абрамс је обавестио словеначку делегацију да је француски председник Никола Саркози 21. децембра разговарао телефоном са Бушом, а министар спољних послова Бернар Кушнер са државном секретарком Кондолизом Рајс. Оба француска саговорника су том приликом, према Абрамсу, изразила незадовољство понашањем Сирије и рекла да су им сиријске власти лагале. Абрамс сматра да се тиме закључује труд у циљу успостављања конструктивних односа са Сиријом, те да Сиријци наопако тумаче сусрете на високом нивоу са водитељима Запада. Абрамс је истом приликом оценио и да се Сиријци „од конференције у Анаполису даље понашају све рђавије”, а то поткрепио подацима о преко 30 ухапшених активиста опозиције, те убиством либанског генерала Франоса Ел-Хаџа. Истакао је и да либанске институције имају „много тешкоћа” због мешања Сирије. „Треба почети са притисцима на Сирију, јер у супротном та неће одустати” – ставио је Абрамс задатак на душу словеначке дипломатије да то спроведе унутар ЕУ. Енсли је предложила да притиске (на Сирију) почне и ЕУ, на шта ће се „председник Буш и Саркози сложити да је на понашање Сирије потребно одговорити – санкцијама”.

Руска Федерација/Абхазија

Фрид је у погледу Руске Федерације и бојазни од истовременог признања Абхазије после признања Косова, додао да ту ситуација баш и није јасна јер „само (руски председник Владимир) Путин може да одлучи о томе”. Уколико дође до признања Абхазије од стране Русије, опомиње Фрид, „Стејт департмент позива све савезнике да тај чин јавно осуде, те изолују Руску Федерацију у том погледу, уз изразе подршке Сакашвилију. „Русија би хтела да створи хаос и провокацију, а Грузија ту не сме да себи дозволи грешку”, тако је у белешци словеначког МСП описан тон разговора словеначких дипломата са Фридом на тему Абхазије, у Вашингтону. „Грузију треба савезнички заштитити, али и од ње уједно захтевати одговарајуће промене – „загрли и стисни” („hug and squeeze”)”, речено је том приликом, а Фрид је нагласио да Косово не представља преседан ни у ком случају. На Дробничеву примедбу да је руски став да би (Косово) проширило пожар сепаратистичких тежњи у републикама Руске Федерације, Фрид подсећа да је „Русија блокирала процес у УН око прихватања резолуције за Косово”, па јој отуда „сад остаје да стрепи”.

Јужни Кавказ/Грузија

Америчка страна наглашава да су Грузији сада „насушно потребни савезници”, те да је на територију Грузије почетком августа 2007 – „додуше неуспешно” – испаљен руски пројектил, што је у Грузији пропраћено „са оправданим страхом”. Председавајућа ЕУ (Португалија) је у конкретном случају „одреаговала сувише плашљиво”, рекли су представници Беле куће словеначким дипломатама поткрај децембра у Вашингтону. САД су нарочито незадовољне јер су се у „Европи појавиле сумње да се (речени) напад (Русије на Грузију) уопште збио; САД имају снимак радарског трага који доказује грузијске извештаје, али је због делимичног неповерења на европској страни и стварног руског напада – у Грузији остала некаква тензија”. САД су Словенију упутиле у оцену да је Грузија у првом реду заинтересована за чланство у НАТО, а „за ЕУ још не”, али да би без обзира на то подршка ЕУ Грузији била „од кључног значаја”.

Кипар

Словеначка страна је сарадницима Кондолизе Рајс представила оцену да је Јужни Кипар задовољан тренутном ситуацијом, односно одговара му статус кво, што би хтео да продужи и убудуће. Словеначки дипломата је изложио да Унија у периоду словеначког председавања ЕУ неће успети да се удуби у решавање кипарског питања – због решавања проблема Косова. Америчка страна је прихватила објашњење, а Брyза је навео да се промене могу очекивати „само уколико (председник Кипра Тасос) Пападополус изгуби на изборима, што је мало вероватно”. САД су откриле изасланицима из ЕУ да упозоравају „Кипране са југа да је са сваким даном одлагања кипарског проблема Северни Кипар ближе признању од стране блискоисточних држава, а тиме и решавања питања на основу ’решења за две државе’(„two state solution”)”.

УН би после кипарских избора вероватно хтеле да обнове процес који је прекинут пре неколико година, а генерални секретар УН Бан Ки Мун би вероватно тада именовао новог високог представника за кипарско питање, калкулишу представници САД, посебно што је Америка „више пута упозорила Кипар на нужду шестомесечног обнављања односно продужетка мировне мисије УН, иако ни то неће ићи унедоглед”. Дробнич је саговорнике у Вашингтону тада обавестио да Турска упозорава на кипарско противљење почетку спровођења договорених тзв. добрих гестова (попут отварања лука и слично)…

Дипломатска белешка МСП Словеније из које је „Политика” 25. јануара обелоданила део који открива кораке које су САД затражиле да ЕУ обави почетком 2008. са циљем што бржег проглашења независности Косова (Америка диктира, Европа статира), завршава се општим местима, тачније како Вашингтон види питање глобалног загревања. Документ је састављен у словеначкој амбасади у Вашингтону у предвечерје католичког Божића и у форми дипломатске белешке прослеђен на десетак одељења Министарства спољних послова Словеније.