Грци финансирају обнову Куле Небојша

Удахнути нови живот и отворити Кулу Небојша за посетиоце посао је којим ће се у наредне две године бавити градске службе. Захваљујући донацији Грчке владе од 1.400.000 евра биће обновљени Кула, бедеми и Водена капија два.

Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, очекује да ће уређење ентеријера здања и заштита овог простора од подземних вода почети до краја године. Посао ће, у име града, водити Секретаријат за културу.

– Следеће недеље имамо састанак са грчком делегацијом и после тога знаћемо динамику извођења радова, наплате, рокове, поделу посла. Уговор нас обавезује да за две године средимо и цео комплекс између Булевара војводе Бојовића и железничке пруге – истакао је Бобић.

Уговор о сарадњи на ревитализацији и поновној употреби Куле Небојша потписан је крајем прошле године између града и Европског центра за византијске и поствизантијске споменике из Солуна. 

Према плану обнове, у зидинама Куле биће приземље, односно пријемни хол и четири нивоа. Део средстава од донације намењен је за истраживања бедема у оквиру којег би требало да буде изграђена мултифункционална сала.

– Кула је предвиђена за културне садржаје. На једној од етажа биће меморијална соба посвећена Риги од Фере, грчком револуционару и песнику који је у њој страдао. Вероватно ће на неком од спратова бити музеј посвећен историји овог споменика културе у коме су такође погубљени и српски великаши и један митрополит. Град ће одлучити како ће тај простор бити искоришћен. Капацитет сале у оквиру бедема је око 200 места и резервисана је за семинаре, манифестације, изложбе и слично – објаснио је градски архитекта.

Пројекат и његова реализација поверени су ЈП „Београдска тврђава” у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града, али и Републике, будући да је Београдска тврђава културно добро од изузетног значаја.

Кула Небојша тренутно је празна и затворена је за јавност. Пре две године овај простор Београдске тврђаве био је поплављен и она је тада претрпела оштећења.

– Повремено је отварамо и проветравамо. Прошле године смо завршили археолошка истраживања Куле и њене околине. Сређивали смо је 2006. године за манифестацију „Дани Београда”, јер је у њој требало да буде постављена изложба. У томе нас је спречила поплава – рекла је Љиљана Обрадовић, директорка ЈП „Београдска тврђава”. 

Шездесетих година прошлог века Завод за заштиту споменика културе града урадио је статичку санацију грађевине да би заштитио и очувао ово средњовековно здање.

– Крајњи циљ заштите споменика културе која се пре свега односи на објекте који су изгубили своју првобитну улогу јесте ревитализација, односно савремено коришћење. Завод је пре више од десет година урадио идејно решење обнове Куле Небојша. Настојимо да објекат, у складу са његовим културно-историјским и архитектонским вредностима, али и симболиком коју има, добије примерен садржај – рекла је Лидија Котур, задужена за односе са јавношћу у Градском заводу.

Кулу Небојша саградили су Угaри крајем 15. века и била је чувар пристаништа и симбол отпора најезди Турака у Европу. На свим странама зидова налазе се отвори за топове.Некада је називана и Воденом кулом и била је обнављана више пута. По предању, име је добила тако што је поред ње постојао брежуљак на коме су џелати погубљивали затворенике хватајући их за перчин и говорећи „Не бој се”.У време турске владавине претворена је у тамницу.