Пуч на челу Нобеловог комитета за мир

Први пут у историји дугој 114 година председник Нобеловог комитета за мир практично је смењен, што се у Норвешкој јавно не коментарише, али се у кулоарима назива пучем без преседана. Контроверзног Торбјорна Јагланда, некадашњег челника Радничке партије, замениће на челу комитета досадашња потпредседница Каси Кулман Фиве, чланица владајуће Конзервативне партије. Она је међутим одбила да коментарише разлоге због којих Јагланд није реизабран, наглашавајући да поштује традицију и да се о кадровским решењима у овом телу не расправља.

Петочлани комитет сваке године бира ко ће бити на његовом челу, а до сада се никад није десило да његов председник не буде реизабран ако жели да остане на тој функцији, што је био случај са Торбјорном Јагландом.

„Јагланд је био добар председник шест година”, ништа више од тога није хтела да каже нова лидерка комитета који додељује једно од светских признања о коме се највише прича и чији су добитници увек у неком крају света најоштрије оспоравани.

У свету су Јагланду највише замерали што је прва Нобелова медаља за његовог председниковања припала Бараку Обами (2009), само неколико месеци пошто је ступио на чело највеће светске силе. Јагланд је тада образложио да је Барак Обама пробудио наду целог света. Веровало се да ће под вођством новог председника, који је као сенатор државе Илиноис гласао против војне интервенције у Ираку, Америка одустати од оружаних интервенција и приволети се мекшим методама.

Односи Кине и Норвешке још се ни данас нису потпуно опоравили од шока који је у њихову везу унео Нобелов комитет за мир додељујући медаљу кинеском дисиденту Љу Сјаобоу (2010). Билатерални трговински разговори тада су до даљег замрзнути. И још се тај лед није отопио.

За Норвежане је највеће разочарање наступило пре две године када је усред Осла Нобелова награда за мир додељена Европској унији. Све њихове странке, било да су у опозицији било на власти, противе се уласку њихове земље у ЕУ, а да исто тако мисле и грађани показали су својевремено резултати референдума. Јагланд је генерални секретар Савета Европе, али је такође ватрени поборник Европске уније и залаже се, за разлику од већине својих земљака, за то да Норвешка и формално постане пуноправни члан ЕУ.

То његово лично мишљење се у толерантној Норвешкој уважава. Али да се једно од најпрестижнијих светских признања додели организацији којој Норвежани не желе да припадају, то је чак и за ову флексибилну нацију превише.

Иако Осло увек тврди да Нобелов комитет има апсолутну самосталност да одлучује о лауреатима, чланове тог комитета ипак бира норвешки парламент у складу са тренутном снагом парламентарних странака. Природно је што су у комитету превладали конзервативци над Радничком партијом, која је левичарска. И што је са три гласа „за” на чело комитета дошла Каси Кулман Фајв, док су „јагландовци” остали у мањини.

У овим ратним временима када су се жаришта разбуктала на све стране, није лако донети одлуку коме да припадне миротворачка медаља. Норвежани се надају да ће пуч у центру Нобеловог комитета допринети да ове године та награда дође у мање ратоборне руке.