Шта би значио договор о нуклеарном програму са Ираном

Амерички и ирански шефови дипломатије Џон Кери и Мухамед Џавад Зариф завршили су јуче тродневне преговоре о иранском нуклеарном програму и „постигнут је одређени напредак, док многи изазови тек предстоје”. Следећа рунда ће највероватније бити одржана 15. марта у Женеви, а упркос охрабрујућој реторици, свима је јасно да ништа још није готово. Чак и да дође до продора у преговорима, америчка делегација ће морати да превазиђе још мноштво препрека код куће. Нетанијахуов контроверзни говор у Конгресу у којем је жестоко напао преговоре са Техераном за један део Американаца је ипак био убедљив. А шта је у ствари суштина договора о нуклеарном програму са Ираном и које су црвене линије на које ниједна страна не намерава да зажмури?

Шта жели Америка?

САД захтевају да се потпуно елиминише свака могућност да Иран направи нуклеарно оружје. Са осталим партнерима из преговарачког тима, који чине сталне чланице Савета безбедности УН и Немачка, залажу се да ирански нуклеарни потенцијали буду сведени на такав ниво да би Ирану било потребно најмање годину дана да направи нуклеарну бомбу ако би то намеравао да учини.

Шта жели Иран?

Техеран је више пута истакао да је услов свих услова потпуно укидање међународних санкција, које, поготово у време пада цене нафте, жестоко погађају иранску економију.

„Наши партнери са којима преговарамо, нарочито западне земље и посебно САД, морају једном за свагда да схвате да санкције и договор не иду једни с другима. Уколико желе споразум, санкције морају да се укину”, изјавио је Мухамед Џавад Зариф.

Шта критичари замерају договору?

Израел предњачи у инсистирању да је једини начин комуникације са Ираном инсистирање на тоталном лишавању Ирана сваке врсте нуклеарног потенцијала, па чак и оног који има цивилну намену. За Техеран је то напад на суверенитет земље.

За могући договор се наглашава важност отварања иранских нуклеарних постројења за међународну контролу, будући да је инспекторима Међународне агенције за нуклеарну енергију досад био ускраћен приступ најосетљивијим локалитетима.

Рокови

Ионако компликованим преговорима додатну тежину дају и два рока за постизање споразума. Време истиче будући да је крај марта договорен као рок до којег би требало да се усклади оквирни споразум прихватљив за све, а који би био темељ коначног споразума, планираног најкасније до краја јуна.

Наравно, постоји ризик да се договори прва оквирна фаза и да се све изјалови када буду договарани детаљи коначног споразума. Иако сви учесници у преговорима непрестано понављају да се приликом сваког сусрета постиже макар минималан напредак и да се јаз полако сужава, прави тест ће ипак бити решавање конкретних, осетљивих питања, што тек предстоји.

Које су опције уколико договор пропадне?

Ако договор не буде постигнут, „Њујорк тајмс” наводи да ће највероватнија опција бити наставак међународних санкција које би на неко време утицале на обуздавање иранског нуклеарног програма. САД такође користе софистициране сајбер-нападе како би успориле процес обогаћивање уранијума у Ирану, али ефекти овакве методе су само привремени.