Šta bi značio dogovor o nuklearnom programu sa Iranom

Američki i iranski šefovi diplomatije Džon Keri i Muhamed Džavad Zarif završili su juče trodnevne pregovore o iranskom nuklearnom programu i „postignut je određeni napredak, dok mnogi izazovi tek predstoje”. Sledeća runda će najverovatnije biti održana 15. marta u Ženevi, a uprkos ohrabrujućoj retorici, svima je jasno da ništa još nije gotovo. Čak i da dođe do prodora u pregovorima, američka delegacija će morati da prevaziđe još mnoštvo prepreka kod kuće. Netanijahuov kontroverzni govor u Kongresu u kojem je žestoko napao pregovore sa Teheranom za jedan deo Amerikanaca je ipak bio ubedljiv. A šta je u stvari suština dogovora o nuklearnom programu sa Iranom i koje su crvene linije na koje nijedna strana ne namerava da zažmuri?

Šta želi Amerika?

SAD zahtevaju da se potpuno eliminiše svaka mogućnost da Iran napravi nuklearno oružje. Sa ostalim partnerima iz pregovaračkog tima, koji čine stalne članice Saveta bezbednosti UN i Nemačka, zalažu se da iranski nuklearni potencijali budu svedeni na takav nivo da bi Iranu bilo potrebno najmanje godinu dana da napravi nuklearnu bombu ako bi to nameravao da učini.

Šta želi Iran?

Teheran je više puta istakao da je uslov svih uslova potpuno ukidanje međunarodnih sankcija, koje, pogotovo u vreme pada cene nafte, žestoko pogađaju iransku ekonomiju.

„Naši partneri sa kojima pregovaramo, naročito zapadne zemlje i posebno SAD, moraju jednom za svagda da shvate da sankcije i dogovor ne idu jedni s drugima. Ukoliko žele sporazum, sankcije moraju da se ukinu”, izjavio je Muhamed Džavad Zarif.

Šta kritičari zameraju dogovoru?

Izrael prednjači u insistiranju da je jedini način komunikacije sa Iranom insistiranje na totalnom lišavanju Irana svake vrste nuklearnog potencijala, pa čak i onog koji ima civilnu namenu. Za Teheran je to napad na suverenitet zemlje.

Za mogući dogovor se naglašava važnost otvaranja iranskih nuklearnih postrojenja za međunarodnu kontrolu, budući da je inspektorima Međunarodne agencije za nuklearnu energiju dosad bio uskraćen pristup najosetljivijim lokalitetima.

Rokovi

Ionako komplikovanim pregovorima dodatnu težinu daju i dva roka za postizanje sporazuma. Vreme ističe budući da je kraj marta dogovoren kao rok do kojeg bi trebalo da se uskladi okvirni sporazum prihvatljiv za sve, a koji bi bio temelj konačnog sporazuma, planiranog najkasnije do kraja juna.

Naravno, postoji rizik da se dogovori prva okvirna faza i da se sve izjalovi kada budu dogovarani detalji konačnog sporazuma. Iako svi učesnici u pregovorima neprestano ponavljaju da se prilikom svakog susreta postiže makar minimalan napredak i da se jaz polako sužava, pravi test će ipak biti rešavanje konkretnih, osetljivih pitanja, što tek predstoji.

Koje su opcije ukoliko dogovor propadne?

Ako dogovor ne bude postignut, „Njujork tajms” navodi da će najverovatnija opcija biti nastavak međunarodnih sankcija koje bi na neko vreme uticale na obuzdavanje iranskog nuklearnog programa. SAD takođe koriste sofisticirane sajber-napade kako bi usporile proces obogaćivanje uranijuma u Iranu, ali efekti ovakve metode su samo privremeni.