Обама изолује Нетанијахуа

Пркосно ризикујући да поквари односе са својим највећим савезником, израелски премијер прозвао је Американце због преговора са Ираном, али званични Вашингтон је прихватио изазов геостратешке игре која може да има озбиљне последице по ситуацију на Блиском истоку.

Бенјамин Нетанијаху је републиканске чланове Конгреса, који су га у Вашингтон позвали мимо знања Беле куће, уверавао да је преговарање са Ираном лоше, да може да доведе до „нуклеарног кошмара” и да „распламса нуклеарну војну трку у најопаснијем делу планете”. Био је то неуобичајено отворен ратнохушкачки покушај да се администрацији Барака Обаме отежа напор да дипломатском приступу иранском проблему и потенцијалном договору обезбеди пролаз на Капитол хилу. Није необично, мада се досад није догађало, да Обама зато није желео да прими Израелца.

Нетанијаху је успео да подели Конгрес. Иако је више од 50 демократских конгресмена било одсутно у знак протеста – што је незабележено у историји – доживео је да његов получасовни говор буде 26 пута прекидан аплаузима републиканаца који захтевом за заоштравање санкција Ирану желе да блокирају преговоре. Нетанијаху је говором дао и подршку предлогу републиканаца да се по убрзаном поступку изгласа закон по коме би Конгрес имао коначну реч о било каквом споразуму са Ираном, закону за који је Обама већ најавио да би ставио вето.

Подсећајући емотивно на времена холокауста, Нетанијаху је, као што је то чинио у свакој прилици последње две године, договор са ајатоласима у Техерану прогласио злом, укључујући и услов шест међународних преговарача да Иран на десет година замрзне свој нуклеарни програм. Он сматра да ће Иран одмах по истеку овог рока почети да производи „много, много нуклеарних бомби”.

Обама је одмах узвратио рекавши да у говору Нетанијахуа не види „одрживу алтернативу” преговорима као једином правом путу за спречавање Ирана да произведе нуклеарну бомбу.

„Нетанијаху вређа амерички интелигенцију”, оценила је Ненси Пелоси, лидер демократа у Представничком дому, бранећи став америчке администрације која је, као и претходне од времена исламске револуције 1979, огорчени ривал Ирана чији је режим оптуживан као извозник тероризма са војним нуклеарним амбицијама. Све оно што Техеран упорно демантује.

Но, и даље уверен да споразум на коме Американци раде „гарантује” да ће Иран једног дана поседовати атомску бомбу, Нетанијаху је по повратку у Израел реплицирао да је понудио „практичну алтернативу” да се то не догоди.

Оваква стратешка разлика у проценама САД и Израела, најдубља од настанка јеврејске државе 1948, намеће питање како ће се очигледни лични анимозитети америчког председника и десничарског израелског премијера одразити на будуће односе два стратешка савезника. Да ли ће се очигледна криза у међусобним односима лидера претворити о озбиљнију међудржавну кризу?

За разлику од Нетанијахуа, који је не једном показивао отворену склоност да се „егзистенцијална претња” Ирана и његова „агресивна” улога у региону уклоне бомбардовањем, Обамина администрација показује да не жели да буде увучена у војну интервенцију или покушај промене режима у Техерану.

У среду, дану у коме је Џон Кери у Монтреу завршио још једну рунду преговора са шефом иранске дипломатије Мохамадом Џавадом Зарифом, државни секретар је јасно саопштио да администрација нема намеру да тражи „капитулацију” Ирана и да претходни рок за „начелни споразум” до 30. марта значи само „разумевање” као основу будућих преговора који би требало да се заврше до 1. јула.

Вашингтон је курс преговарања прихватио после 2013, од времена избора иранског председника Хасана Руханија који је показао спремност да своју земљу извуче из режима међународних санкција и прихвати транспарентност нуклеарног програма за који Техеран 12 година од избијања кризе понавља да има искључиво мирнодопске сврхе коришћења атома. Рухани је сада поново оптужио Израел да „ствара највећу опасност у региону”.

Нетанијаху је несумњиво, захваљујући републиканцима који су му омогућили једну од најутицајнијих говорница света, политизираним и полемичним говором појачао своју ратоборну позицију уочи избора у Израелу 17. марта, али је прихватио опасан ризик сукобљавања са Обамом који процењује да су преговори једини ваљан начин отклањања „иранске опасности”.

Нетанијахуов говор, без икаквих нових идеја, неће зауставити преговоре са Ираном, али он је успео да баци сенку на Конгрес у коме су представници већине Американаца који подржавају преговоре са Ираном.

Упркос демонстрацијама око 3.000 жена, Јеврејки и Арапкиња, религиозних и секуларних, које су се у среду окупиле у Јерусалиму да би протестовале због премијеровог говора, Нетанијаху је успео, како показује последње истраживање израелског Канала 10, да за два посланичка места ојача позицију свог десничарског Ликуда уочи избора 17. марта.