Ћерка генерала кандидат за генерала

Сваки пут када би се, те давне 1990. године, Мирјана Миленковић у војничкој униформи прошетала сарајевским улицама, представљала је праву атракцију. Људи су се окретали за њом, а неки су је молили да се сликају заједно. Данас ова потпуковница, прва жена која је завршила генералштабно усавршавање, истиче да је задовољна што та времена представљају давну прошлост. Видети жену у униформи потпуно је нормално. Мирјана Миленковић испунила је први услов неопходан за генералско звање. Дипломирала је на тадашњем Факултету за општенародну одбрану у Сарајеву, али љубав према униформи определила ју је за војнички позив. Њен отац генерал-пуковник Благоје Ковачевић, официр старог кова, није био одушевљен њеним избором. Ипак, Мирјана, уз благи осмех, истиче да је сигурна да би данас био поносан на њу, да може да је види.

Брачну срећу Мирјана је пронашла у сарајевској касарни. Супруг и свекар су такође војна лица. Супруг Александар старији је по чину од ње, али у кући, како каже, командују заједно. „Ипак, нека буде да је његова последња”, уз осмех коментарише Мирјана.

Из ратног Сарајева, Мирјана је изашла само један дан после страшне погибије старог свата на Башчаршији. Син и кћерка рођени су у Београду.

На наше питање како деца прихватају униформисану маму, наглашава да је било успона и падова у дечјем виђењу њене професије.

– Једно време, кад је популарност војске била мања и док су деца била млађа, понекад је било тешко. Сада је деветнаестогодишња кћерка одушевљена што мама носи униформу. То је, изгледа, у моди међу младима – каже наша саговорница, уз опаску да, упркос породичној традицији, деца нису изабрала војни позив.

Син студира грађевину, а кћерка има друге планове по завршетку средње школе. Мирјана се ипак нада да ће се можда и они, по завршетку факултета, определити да раде у систему безбеднoсти.

Док је код куће мајка и супруга, потпуковник Мирјана Миленковић на послу руководи Одсеком за међународну војну сарадњу и протоколом у Кабинету начелника Генералштаба. Учествује у разговорима са страним делегацијама, уговарању међународних војних вежби у иностранству или у Србији, упућивању наших старешина на обуке и усавршавање у иностранство.

На генералштабно усавршавање сваке године одлази само неколико десетина од неколико хиљада официра Војске Србије. То су најперспективнији људи, који би требало да заузму највиша места у Министарству одбране и војсци.

Рад у мушком окружењу јој не смета.

– Уколико имате неопходно знање и квалификације, пол није битан, чак ни у војсци. Увек сам се трудила да обављам своје дужности што боље могу. Година дана, колико сам провела на генералштабном усавршавању, за мене представља незамењиво искуство, јер сам се претходно школовала у цивилним установама. Од тридесетак колега који су са мном похађали ову школу научила сам много тога. Реч је о веома озбиљној настави, која подразумева велики број обавеза – објашњава ова потпуковница, која је завршила мастер студије на Факултету политичких наука, на којем припрема и докторску дисертацију.

Потпуковница Миленковић истиче да би погрешно било запошљавати или унапређивати припаднице лепшег пола само из политичких разлога. Рад, посвећеност послу, образовање и стручност, једини су критеријуми за постизање успеха. Младим девојкама које би желеле да се баве овим позивом наша лепа, дотерана и успешна саговорница поручује:

– Верујте у себе и трудите се да увек дате свој максимум. Будите професионалне на послу, учите и усавршавајте се. Будите свесне да ће вас увек поредити с мушкарцима, али је то нешто с чим ћете научити да се носите. Ипак, негујте своју женственост. Будите увек дотеране и задовољне што сте жене. Све се то може постићи!

Јелена Попадић

-----------------------------------------

Највише жена на дужности професионалног војника

При Министарству одбране и Војсци Србије запослено је 217 жена официра, и то: једна пуковница (доктор наука), пет потпуковница, једна у чину мајора,седам у чину капетана, 37 у чину поручника и166 у чину потпоручника. У Војсци Србије ради око осам одсто припадница лепшег пола, подаци су Министарства одбране, а то одговара просеку земља у окружењу. Највећи број њих обавља дужност професионалног војника (око три одсто). Највише жена заступљено је на нижим руководећим, командним и референтским дужностима(готово 13 одсто) и средњим руководећим и командним дужностима (4,4 одсто), док их је најмање на високим руководећим и командним дужностима (0,03 одсто).

Већи број жена на нижим руководећим дужностима последица је чињенице да су жене почеле да се школују на Војној академији 2009. године. Прошле године, приликом пријема кандидата у Војну гимназију, конкурисао је већи број девојчица него дечака.