Зимница веверице

Док напољу стеже мраз, а високи наноси снега још нису почели да копне, северноамеричка црвена веверица, грицкајући богате залихе хране коју је сакупила претходне јесени, башкари се у тунелу под земљом. Ове животињице живе углавном у четинарским шумама. Свака веверица има своју „окућницу” – територију чији је пречник око две стотине метара и на којој се налази дрво у чијој шупљини станује, неколико стабала препуних шишарки, узвишење које јој служи као осматрачница и труло дебло на којем расту печурке.

У јесен, црвене веверице ужурбано остављају зимницу – данима суше печурке и комадиће воћа и вредно сакупљају шишарке, лешнике и орахе. Складиште их у гомилицама под пањевима, међу корењем дрвећа и у рупама ископаним у земљи. Захваљујући оштром њуху, своје залихе хране могу да пронађу и кад су тридесетак центиметара под земљом, чак и када се налазе под четири метра дебелим снежним покривачем. Спремајући се за дугу и неизвесну зиму, увек сакупе више хране него што им је потребно, тако да из остатака њихове зимнице, касније, израста младо дрвеће.

Паре се у рано пролеће, а после пет седмица на свет долазе три до четири беспомоћна и гола младунчета тешка свега по десетак грама. Док их мајка доји – брзо расту, добијајући по два грама дневно. Женка их храни док не наврше десет недеља, а са четири месеца младе веверице достижу величину својих родитеља. Пошто црвене веверице не воле друштво, млади рано крећу у потрагу за сопственом територијом коју морају да нађу пре него што почне зима. До „имања” долазе тако што се боре са рођацима или тако што насељавају слободну територију, али најчешће комад земљишта који обухвата један до два хектара „добијају на поклон” од мајке пре него што напусте њен дом. Почетком августа на свет долази и друга генерација ових животињица.

Северноамеричке црвене веверице активне су током целе године. У потрагу за храном најчешће крећу у зору или касно послеподне. Ноћу спавају, а током дана се одмарају. Док зими траже топло и суво скровиште, лети праве гнездашца од траве и младих гранчица четинара. Свака животиња има по неколико таквих склоништа што је нарочито важно за женке док одгајају младе, пошто их оне често преносе из једног гнезда у друго гнездо не би ли их заштитиле од опасности. Веште и брзе, веверице лако могу да утекну пред гладним грабљивцима: совама, соколовима, ласицама, змијама, црвеним лисицама, кунама. Ако немају времена да се узверу уз дрво или да јурну међу густо растиње, оне ће се, упркос томе што су много слабије од својих непријатеља, храбро бранити. Баш та луда храброст ове животињице, риђе длаке и жбунастог репа, често кошта главе, па многе од њих не дочекају свој први рођендан и прилику да оставе потомство.

Д. Д.