За медаљу у Пекингу неопходан скок од седам метара

У суботу у Прагу Ивана Шпановић је постала првакиња Европе, у недељу се вратила у Нови Сад, а јуче је ишла на преглед да провери Ахилову тетиву која се мало „затезала”, али је није спречила да изведе најдужи скок у каријери и освоји прву медаљу за нашу женску атлетику на европским првенствима у дворани и први пут тријумфује на неком великом, званичном шампионату.

Утисци су још свежи...

– Ни ја ни тренер Горан Обрадовић још се нисмо испавали, јер имамо обавезе према медијима. Морамо да се исхвалимо и поносимо оним што смо урадили. Потребно је мало времена да се утисци слегну и онда ћемо, вероватно, почети да уживано у томе.

Колико се поносите победом и новим рекордом?

Много се поносим, јер ми је то прва „велика” златна медаља у сениорској конкуренцији и није исти осећај када освојите прву сениорску медаљу, што је у мом случају била бронза на Светском првенству, и када освојите злато. Али, свако такмичење је посебно само по себи, свако има своју причу. Сваки пут сам се борила за нешто дуго, а овог пута у Прагу тренер и ја хтели смо да скочим далеко и да тим скоком победим.

Прво злато освојили сте на Светском јуниорском првенству 2008, друго на Универзијади 2009, тако да сте на тријумф у сениорској конкуренцији „чекали” готово шест година. Да ли је то било тешко?

Не, није. Ишла сам с такмичења на такмичење, поправљала се, учила и почела да освајам медаље.

И те медаље су биле „историјске”. Прва сте која је освојила медаљу за нашу атлетику на светским првенствима, затим прве медаље на светским и европским првенствима у дворани за нашу женску атлетику...

Волела бих да ме то прати до краја каријере.

У мају ћете напунити тек 25 година. Рано је за крај. Идуће године су Олимпијске игре у Рио де Жанеиру, а ни једна наша атлетичарка није успела да освоји олимпијску медаљу. Да ли се она налази у вашим плановима?

Рио јесте главни циљ, али и све друго што ме чека до Олимпијских игара важно је и услов да на њима будем успешна.

Већ дуже време говорите о жељи да прескочите границу од седам метара. У Прагу су вам недостајала два сантиметра.

Наравно да желим да прескочим седам метара, али није исто када скачете у дресу репрезентације на великим такмичењима и када наступате на митинзима. У Прагу сам више „јурила” златну медаљу него што сам била концентрисана на техничке детаље које би требало да изведем да бих прескочила седам метара. То је лакше остварити на митинзима, јер на њима није важно да ли ћете три пута преступити или имати свих шест добрих скокова. На шампионатима, па тако и у Прагу, битно је да већ првим скоком осигураш добар пласман, јер онда можеш растерећено да скачеш и покушаваш да ти сваки наредни скок буде још дужи. И у Прагу сам грешила, али сам победила.

После четири медаље на четири велика такмичења, од вас ће се убудуће увек очекивати трофеји. Њих ће тражити и љубитељи атлетике и медији.

То ми је потпуно јасно, али мислим да сам се изборила да више не морам да јурим медаљу по сваку цену. Сигурно је да се ни на једном такмичењу нећу појавити неспремна, али свако може да има и добар и лош дан. Да је Немица Могенара у Прагу при одразу била ближе дасци имала би исти скок као и ја, ако не и дужи. Постоји могућност и да не освојим медаљу, бар не златну, чак иако поставим нови лични и државни рекорд. У сваком случају, ове четири сениорске медаље омогућиће ми да још више уживам на сваком такмичењу. Пресија да морам нешто да освојим неће бити тако јака као пре њих.

Уочи вашег пута у Праг тренер Обрадовић је, уз услов да то не објавимо, рекао да се за злато „пита само Ивана”. Тако је и било, а ко ће се питати у Августу у Пекингу на Светском првенству?

Сезону такмичења на отвореном смо поделили. У првој фази су митинзи Дијамантске лиге, а онда ћемо се пет недеља припремати само за Светско првенство. Покушаћу да сакупим што више бодова и да освојим тај дијамант који ми је измакао прошле године, али Пекинг је главни циљ.

Да ли ћете прескочити седам метара пре Пекинга или у Пекингу?

Реално, мислим да ћу то учинити раније, али пошто планирам да на Светском првенству у Пекингу освојим медаљу мораћу поново да прескочим седам метара, пошто ће и друге девојке бити спремне за такве скокове.

Каква је данас ситуација у светском скоку удаљ?

Дошло је до смене генерација и ја сам сада међу најстаријима, односно најискуснијима. У Прагу бронзу је освојила 18-годишња девојка из Румуније, а неке девојке са којима сам скакала пре неколико година повукле су се јер су се наосвајале медаља. Американка Рисе, олимпијска шампионка, оперисала је кук и прошле године се мало такмичила, само да би разбила монотонију тренинга и да би се успешно вратила ове године. Увек рачунам на Американке, увек има нека која може да прескочи седам метара иако није скакачица удаљ већ спринтерка која трчи на 100 метара 10,90 или једанаест секунди. Прескочиће седам метара како год зна, ако треба да падне на главу – на главу. Рускиња Клишина је у Америци променила тренера и начин тренинга и, као сви који су то чинили, имала турбулентну сезону. Канађанка Нети, која ове сезоне има сантиметар дужи скок од мене, најбоље скаче од свих тамнопутих девојака са којима сам се такмичила и веома је брза.

Поред брзине важна је и техника. Где се крију ваше „резерве”?

Брзина увек може да се побољша тренингом, улаз на даску такође, али и све што следи затим. Све може да се побољша. Мени много и данас значи када на тренингу, или на такмичењу, могу да се окренем ка тренеру и да проверим шта сам добро урадила а шта нисам. Међутим, морам да дођем до тога да могу сама да се снађем када он није близу и да све изведем на најбољи могући начин.

Многи наши атлетичари имају проблема с условима за тренинг, али са вама то није случај.

Ја сам презадовољна. Када је у питању зимска дворана, срећна сам што имамо ту халу на Новосадском сајму. Највише волим да сам код куће. И ове сезоне комплетне припреме одрадили смо у Новом Саду онако како смо планирали.

За наредно Европско првенство у дворани у „Комбанк арени” моћи ћете да се припремате у новој атлетској дворани која се гради у Београду.

Наша атлетика већ дуго чека ту дворану. Нема сумње да ћу се уочи одбране златне медаље из Прага припремати у њој, као и остали наши репрезентативци, али и атлетичари из Словеније и Хрватске и других земаља који долазе на припреме у Нови Сад.

Веома сте активни на друштвеним мрежама – и на српском и на енглеском. Колико вам значи та комуникација са љубитељима атлетике из Србије и света?

Као већини мојих вршњака, то ми много значи. Некоме се то свиђа, а неком не. У Прагу после такмичења, златне медаље, химне и емоција које су ме опхрвале написала сам један цитат из филма „Бој на Косову” који ми се мотао по глави (прим: Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе која је сила која ми прети – већ по томе колику светињу браним). Неком је то било право, а неком није и мислим да немам разлога да се неком правдам због тога.

----------------------------------------------------------

Нико као Хајке Дрекслер

Светски рекорд од 7,52 м од 1988. држи Галина Чистјакова, а преко 7,40 м скакале су и Џеки Џојнер Керси, Хајке Дрекслер, Анисоара Станчију, Татјана Котова...

„Стално гледам видео-клипове њихових скокова и стварно не могу да провалим како су те девојке у то време толико далеко скакале. Хајке Дрекслер ми није узор, али њене скокове највише волим да гледам.

----------------------------------------------------------

Лична карта

Рођена: 10. мај 1990. у Зрењанину.

Клуб: Војводина, Нови Сад.

Тренер: Горан Обрадовић.

Менаџер: Данијел Весфелт.

Лични рекорд (отворено): 6,88 (2014).

Лични рекорд (дворана): 6,98 м (2015).

----------------------------------------------------------

Медаље

– Светско првенство за младе, 2007.

   СРЕБРО даљ, 6,41 м

– Светско јуниорско првенство 2008.

   ЗЛАТО даљ, 6,61 м

– Европско јуниорско првенство, 2009.

   СРЕБРО даљ, 6,71 м

– Универзијада, 2009.

   ЗЛАТО даљ, 6,64 м

– Европско првенство до 23 године, 2011.

   СРЕБРО даљ, 6,74

– Светско првенство у дворани, 2013.

   БРОНЗА даљ, 6,82 м

– Светско првенство у дворани, 2014.

   БРОНЗА даљ, 6,77 м

– Европско првенство на отвореном 2014.

   СРЕБРО даљ, 6,81 м

– Европско првенство у дворани

   ЗЛАТО даљ, 6,98 м