Za medalju u Pekingu neophodan skok od sedam metara

U subotu u Pragu Ivana Španović je postala prvakinja Evrope, u nedelju se vratila u Novi Sad, a juče je išla na pregled da proveri Ahilovu tetivu koja se malo „zatezala”, ali je nije sprečila da izvede najduži skok u karijeri i osvoji prvu medalju za našu žensku atletiku na evropskim prvenstvima u dvorani i prvi put trijumfuje na nekom velikom, zvaničnom šampionatu.

Utisci su još sveži...

– Ni ja ni trener Goran Obradović još se nismo ispavali, jer imamo obaveze prema medijima. Moramo da se ishvalimo i ponosimo onim što smo uradili. Potrebno je malo vremena da se utisci slegnu i onda ćemo, verovatno, početi da uživano u tome.

Koliko se ponosite pobedom i novim rekordom?

Mnogo se ponosim, jer mi je to prva „velika” zlatna medalja u seniorskoj konkurenciji i nije isti osećaj kada osvojite prvu seniorsku medalju, što je u mom slučaju bila bronza na Svetskom prvenstvu, i kada osvojite zlato. Ali, svako takmičenje je posebno samo po sebi, svako ima svoju priču. Svaki put sam se borila za nešto dugo, a ovog puta u Pragu trener i ja hteli smo da skočim daleko i da tim skokom pobedim.

Prvo zlato osvojili ste na Svetskom juniorskom prvenstvu 2008, drugo na Univerzijadi 2009, tako da ste na trijumf u seniorskoj konkurenciji „čekali” gotovo šest godina. Da li je to bilo teško?

Ne, nije. Išla sam s takmičenja na takmičenje, popravljala se, učila i počela da osvajam medalje.

I te medalje su bile „istorijske”. Prva ste koja je osvojila medalju za našu atletiku na svetskim prvenstvima, zatim prve medalje na svetskim i evropskim prvenstvima u dvorani za našu žensku atletiku...

Volela bih da me to prati do kraja karijere.

U maju ćete napuniti tek 25 godina. Rano je za kraj. Iduće godine su Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, a ni jedna naša atletičarka nije uspela da osvoji olimpijsku medalju. Da li se ona nalazi u vašim planovima?

Rio jeste glavni cilj, ali i sve drugo što me čeka do Olimpijskih igara važno je i uslov da na njima budem uspešna.

Već duže vreme govorite o želji da preskočite granicu od sedam metara. U Pragu su vam nedostajala dva santimetra.

Naravno da želim da preskočim sedam metara, ali nije isto kada skačete u dresu reprezentacije na velikim takmičenjima i kada nastupate na mitinzima. U Pragu sam više „jurila” zlatnu medalju nego što sam bila koncentrisana na tehničke detalje koje bi trebalo da izvedem da bih preskočila sedam metara. To je lakše ostvariti na mitinzima, jer na njima nije važno da li ćete tri puta prestupiti ili imati svih šest dobrih skokova. Na šampionatima, pa tako i u Pragu, bitno je da već prvim skokom osiguraš dobar plasman, jer onda možeš rasterećeno da skačeš i pokušavaš da ti svaki naredni skok bude još duži. I u Pragu sam grešila, ali sam pobedila.

Posle četiri medalje na četiri velika takmičenja, od vas će se ubuduće uvek očekivati trofeji. Njih će tražiti i ljubitelji atletike i mediji.

To mi je potpuno jasno, ali mislim da sam se izborila da više ne moram da jurim medalju po svaku cenu. Sigurno je da se ni na jednom takmičenju neću pojaviti nespremna, ali svako može da ima i dobar i loš dan. Da je Nemica Mogenara u Pragu pri odrazu bila bliže dasci imala bi isti skok kao i ja, ako ne i duži. Postoji mogućnost i da ne osvojim medalju, bar ne zlatnu, čak iako postavim novi lični i državni rekord. U svakom slučaju, ove četiri seniorske medalje omogućiće mi da još više uživam na svakom takmičenju. Presija da moram nešto da osvojim neće biti tako jaka kao pre njih.

Uoči vašeg puta u Prag trener Obradović je, uz uslov da to ne objavimo, rekao da se za zlato „pita samo Ivana”. Tako je i bilo, a ko će se pitati u Avgustu u Pekingu na Svetskom prvenstvu?

Sezonu takmičenja na otvorenom smo podelili. U prvoj fazi su mitinzi Dijamantske lige, a onda ćemo se pet nedelja pripremati samo za Svetsko prvenstvo. Pokušaću da sakupim što više bodova i da osvojim taj dijamant koji mi je izmakao prošle godine, ali Peking je glavni cilj.

Da li ćete preskočiti sedam metara pre Pekinga ili u Pekingu?

Realno, mislim da ću to učiniti ranije, ali pošto planiram da na Svetskom prvenstvu u Pekingu osvojim medalju moraću ponovo da preskočim sedam metara, pošto će i druge devojke biti spremne za takve skokove.

Kakva je danas situacija u svetskom skoku udalj?

Došlo je do smene generacija i ja sam sada među najstarijima, odnosno najiskusnijima. U Pragu bronzu je osvojila 18-godišnja devojka iz Rumunije, a neke devojke sa kojima sam skakala pre nekoliko godina povukle su se jer su se naosvajale medalja. Amerikanka Rise, olimpijska šampionka, operisala je kuk i prošle godine se malo takmičila, samo da bi razbila monotoniju treninga i da bi se uspešno vratila ove godine. Uvek računam na Amerikanke, uvek ima neka koja može da preskoči sedam metara iako nije skakačica udalj već sprinterka koja trči na 100 metara 10,90 ili jedanaest sekundi. Preskočiće sedam metara kako god zna, ako treba da padne na glavu – na glavu. Ruskinja Klišina je u Americi promenila trenera i način treninga i, kao svi koji su to činili, imala turbulentnu sezonu. Kanađanka Neti, koja ove sezone ima santimetar duži skok od mene, najbolje skače od svih tamnoputih devojaka sa kojima sam se takmičila i veoma je brza.

Pored brzine važna je i tehnika. Gde se kriju vaše „rezerve”?

Brzina uvek može da se poboljša treningom, ulaz na dasku takođe, ali i sve što sledi zatim. Sve može da se poboljša. Meni mnogo i danas znači kada na treningu, ili na takmičenju, mogu da se okrenem ka treneru i da proverim šta sam dobro uradila a šta nisam. Međutim, moram da dođem do toga da mogu sama da se snađem kada on nije blizu i da sve izvedem na najbolji mogući način.

Mnogi naši atletičari imaju problema s uslovima za trening, ali sa vama to nije slučaj.

Ja sam prezadovoljna. Kada je u pitanju zimska dvorana, srećna sam što imamo tu halu na Novosadskom sajmu. Najviše volim da sam kod kuće. I ove sezone kompletne pripreme odradili smo u Novom Sadu onako kako smo planirali.

Za naredno Evropsko prvenstvo u dvorani u „Kombank areni” moći ćete da se pripremate u novoj atletskoj dvorani koja se gradi u Beogradu.

Naša atletika već dugo čeka tu dvoranu. Nema sumnje da ću se uoči odbrane zlatne medalje iz Praga pripremati u njoj, kao i ostali naši reprezentativci, ali i atletičari iz Slovenije i Hrvatske i drugih zemalja koji dolaze na pripreme u Novi Sad.

Veoma ste aktivni na društvenim mrežama – i na srpskom i na engleskom. Koliko vam znači ta komunikacija sa ljubiteljima atletike iz Srbije i sveta?

Kao većini mojih vršnjaka, to mi mnogo znači. Nekome se to sviđa, a nekom ne. U Pragu posle takmičenja, zlatne medalje, himne i emocija koje su me ophrvale napisala sam jedan citat iz filma „Boj na Kosovu” koji mi se motao po glavi (prim: Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome koja je sila koja mi preti – već po tome koliku svetinju branim). Nekom je to bilo pravo, a nekom nije i mislim da nemam razloga da se nekom pravdam zbog toga.

----------------------------------------------------------

Niko kao Hajke Dreksler

Svetski rekord od 7,52 m od 1988. drži Galina Čistjakova, a preko 7,40 m skakale su i Džeki Džojner Kersi, Hajke Dreksler, Anisoara Stančiju, Tatjana Kotova...

„Stalno gledam video-klipove njihovih skokova i stvarno ne mogu da provalim kako su te devojke u to vreme toliko daleko skakale. Hajke Dreksler mi nije uzor, ali njene skokove najviše volim da gledam.

----------------------------------------------------------

Lična karta

Rođena: 10. maj 1990. u Zrenjaninu.

Klub: Vojvodina, Novi Sad.

Trener: Goran Obradović.

Menadžer: Danijel Vesfelt.

Lični rekord (otvoreno): 6,88 (2014).

Lični rekord (dvorana): 6,98 m (2015).

----------------------------------------------------------

Medalje

– Svetsko prvenstvo za mlade, 2007.

   SREBRO dalj, 6,41 m

– Svetsko juniorsko prvenstvo 2008.

   ZLATO dalj, 6,61 m

– Evropsko juniorsko prvenstvo, 2009.

   SREBRO dalj, 6,71 m

– Univerzijada, 2009.

   ZLATO dalj, 6,64 m

– Evropsko prvenstvo do 23 godine, 2011.

   SREBRO dalj, 6,74

– Svetsko prvenstvo u dvorani, 2013.

   BRONZA dalj, 6,82 m

– Svetsko prvenstvo u dvorani, 2014.

   BRONZA dalj, 6,77 m

– Evropsko prvenstvo na otvorenom 2014.

   SREBRO dalj, 6,81 m

– Evropsko prvenstvo u dvorani

   ZLATO dalj, 6,98 m