U Londonu cilj su medalja, dva finala...

Danas prva grupa naših atletičara kreće na 16. svetsko prvenstvo (4-13. avgust) u London gde će im se pridružiti Mihail Dudaš, koji se u britanskoj prestonici već desetak dana prilagođava na ćudljive vremenske uslove kako bi 11. i 12. avgusta u svakoj od deset disciplina bio spreman na sve – sunce, kišu, hladnoću, vetar...

IAAF (međunarodna asocijacija atletskih federacija) objavila je imena prijavljenih takmičara, pa zemljama i disciplinama. U London dolaze takmičari iz 205 zemalja, kao i u Pekingu pre dve godine s tim što su kažnjenu Rusiju zamenili „nezavisni učesnici”, ali broj učesnika mogao bi uveliko da nadmaši rekord od 1.781 takmičara iz Moskve 2013. godine. Prijavljeno je 1.038 učesnika, 1.080 atletičara i 958 atletičarki, ali to nije i konačan broj učesnika, jer zemlje koje imaju već broj takmičara s ispunjenom normom navedu više imena, a učesnike odaberu dan ranije i prijave na tehničkom sastanku da bi na šampionatu nastupili najspremniji, oni koji nemaju problema s povredama. U svakoj disciplini može da učestvuje po troje takmičara iz jedne zemlje, a četvrti takmičar može da bude samo branilac titule prvaka sveta.

Srbija (još) nema svetskog šampiona, ni u jednoj disciplini neće imati više od jednog predstavnika pa selektor Slobodan Popović nema muke slatke ili gorke, kakve imaju selektori vodećih atletskih zemalja.

U Londonu na Olimpijskom stadionu Srbija će imati pet atletičarki i trojicu atletičara.

– Naš cilj na Svetskom prvenstvu je jedna medalja, dva finala i još jedan plasman do 10 mesta i s tim bi mogli da budemo zadovoljni – kaže selektor Popović, finalista 2. svetskog prvenstva 1987. godine, i dodaje: – Ivana Španović je kandidat za tu medalju, to svi u Srbiji ali i u svetu znaju, a kad su u pitanju finala i plasman do 10. mesta kandidati su Amela Terzić, Lazar Anić i Mihail Dudaš... Konkurencija u Londonu biće žestoka, tako je uvek na svetskim prvenstvima, a ako bih morao da prognoziram neočekivani uspeh, izabrao bih Dudaša iako je situacija danas u desetoboju takva da vam ni 8.500 bodova ne garantuju medalju...

U sportu, pa i atletici, niko ne može da zasigurno da računa na rezultat koji će ostvariti na velikom takmičenju, rang-liste i pobede govore samo o mogućnostima a da je tako potvrđuju dve hrvatske atletičarke. Olimpijska i svetska šampionka Sandra došla je 2015. u Peking kao apsolutni favorit u bacanju diska i osvojila drugo mesto, a 21-godišnja Sara Kolak je u Rio došla kao autsajder a postala je olimpijska šampionka u bacanju koplja. Objašnjenje je jednostavno, favoritkinje poput svetske rekorderke su malo podbacile a Kolakova, koja je u Rio došla s 63,50 m prebacila je 66 metara (66,18).

I naši reprezentativci ako žele dobar plasman, moraće prvo da nadmaše – sebe. Izuzetak je samo Ivana Španović, naša rekorderka u skoku udalj, ali ona je u tome iskusna. Obe bronzane medalje na svetskim prvenstvima osvojila je novim ličnim rekordima – 2015 s 6,82, 2015. s 7,01 m. I bronzu na Olimpijskim igrama u Riju osvojila je rekordnim skokom (7,08 m), kao i zasad jedino srebro s globalnih šampionata (7,07 m, Svetsko prvenstvo u dvorani 2016.

Zimus je u rezultatskom pogledu Španovićeva načinila džinovski korak napred. U Beogradu je odbranila titulu prvakinje Evrope u dvorani skokom od 7,24 metra i to je i dalje najbolji rezultat u 2017. u dvorani i na otvorenom.

Za skok udalj prijavljene su 33 atletičarke iz 22 zemlje, a Španovićeva (rođena 10. maja 1990) po najboljem rezultatu na otvorenom u sezoni (6,88) zauzima četvrto mesto. Međutim, mora se imati na umu da je zbog povreda učestvovala na samo dva mitinga Dijamantske lige, a da joj rivalke nisu previše odmakle. Njih sedam ima u karijeri duže skokove od sedam metara, ali ove sezone nadmašile su je samo Amerikanke Britni Ris (7,13) i Tijana Bartoleta (7,01). Duži skok imala je i Kanađanka Neti (6,92) i jasno je da će o medaljama odlučivati osvajačice olimpijskih medalja u Riju Bartoleta, Ris i Španović.

Dragana Tomašević (4. jun 1982) želi da na sedmom svetskom prvenstvu u konkurenciji 32 bacačice diska iz 19 zemalja izbori treći finale (2005. i 2011. bila je sedma), a s ličnim rekordom od 63,63 m bolja je od deset, a s najboljim rezultatom u sezoni od 61,57 od devet rivalki.

Amela Terzić (2. januar 1993) među 48 atletičarki iz 26 zemalja koje su prijavljene za 1.500 m s 4:04,77 ima bolji lični rekord od 19, a s 4:06,30 bolji rezultat u ovoj godini od 14 rivalki. Svaka prognoza je nemoguća jer mnogo zavisi od sastava grupa, tempa i taktike.

Tamara Salaški (16. oktobar 1988) na 400 m moraće da napadne svoj lični rekord ako želi dobar plasman jer je po njemu (51.89) bolja samo od devet od 56 takmičarki iz 33 zemlje, dok je u ovoj sezoni s 51,98 brža od šest.

Za maratonsku trku prijavljeno je 96 učesnica iz 46 zemalja a Teodora Simović (27. oktobar 1993) s 2:41,47 postignutih ove godine brža od samo 13 rivalki.

Na Olimpijskom stadionu u Londonu 2012. Mihail Dudaš (1. novembar 1989) nije završio desetoboj zbog povrede. Želju da se „iskupi” za taj peh na Olimpijskim igrama, osvajaču bronze s prošlogodišnjeg šampionata Evrope pokušaće da oteža 35 rivala iz 22 zemlje. Naš rekorder ove godine nije odradio ni jedan desetoboj, a po ličnom rekordu od 8.275 bodova iz Moskve 2013. je 22. Za novi rekord ove sezone pripremao se takmičeći se u pojedinim disciplinama i tek u Londonu videće se za koji je rezultat spreman, a ove godine čak šestorica višebojaca sakupila su više od 8.500 bodova.

Skok Lazara Anića (14. decembar 1991) od 8,15 m, finaliste evropskih prvenstava na otvorenom i u dvorani, najavljuje i mogućnost njegovog ulaska u finale u Londonu. U Moskvi 2013. norma za finale bila je 8,10 m, ali u finale se ulazilo i s 7,89 m, a na prošlom šampionatu u Pekingu 8,15 m a dovoljno je bilo i 7,98. Koja će norma biti u Londonu nije poznato, a polagaće je 34 skakača iz 23 zemlje, a naš reprezentativac je po ličnom rekordu bolji samo od trojice, a u 2017. od petorice.

Milan Ristić (8. avgust 1991) ima nešto bolji „rejting” na 110 m prepone, ali u konkurenciji 43 trkača iz 28 zemalja. S 13,39 bolji je po ličnom rekordu od 11 rivala, a ove godine s 13,45 sekundi od devetorice.

Dudaš: Očekujemo dobar rezultat

– Dosta toga smo promenili za pripremni deo ove sezone. Normu sam ispunio pre godinu dana na državnom prvenstvu u višebojima i potvrdio je na Evropskom prvenstvu u Amsterdamu. Odlična stvar kod desetoboja je ta što se norme računaju i godinu dana  unazad. To je razlog zašto ove godine nismo morali da jurimo rezultat već smo se na miru posvetili Svetskom prvenstvu u potpunosti. Želimo da uradimo sve što je u našoj moći da rezultat bude dobar. Ovakav način rada mora da rezultira kad tad. Mi se potajno nadamo da će to biti London. Ipak je to mesto na kom nisam završio olimpijski desetoboj. Biće mi to dodatna motivacija da ovaj završim na trijumfalniji način – poručio je Mihail Dudaš iz Londona u svoje i u ime svog trenera Feđe Kamasija.