Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И најбоље гимназије добиле кеца

И најбоље гимназије добиле кеца
Школе добиле добре оцене, а резултати матурe катастрофални (Фото Д. Јевремовић)

Највише основних и средњих школа у Србији добило је тројку за свој рад, а готово 40 одсто гимназија је оцењено јединицом или двојком, обелодањено је јуче на седници Националног просветног савета (НПС). Тек свака 10 гимназија и свака четврта средња стручна школа, добила је највишу оцену – четворку, што намеће логично питање – да ли то значи да су нам стручне школе боље од гимназија.

Подсећања ради, просветне власти већ две и по године улазе у све школе у Србији, до сада их је оцењена готово половина, а данас би на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) требало да буде и јавно доступан детаљан извештај за школске 2012/13. и 2013/14. годину. План је да се за пет година оцене све основне и средње школе, као и све предшколске установе у Србији.

– Улазимо у трећу годину спољашњег вредновања школа и до сада смо оценили готово половину – 46 одсто основних (552) и 29,4 средњих школа (151). У оцени општег квалитета доминирају тројке и четворке, што значи да имамо добре школе, а најмање је јединица – објашњава Јелена Петровић из ЗВКОВ-а.

Оно што је ово оцењивање до сада показало јесте да су стручне школе боље од гимназија: примера ради, јединицу је добило 3,2 одсто стручних школа, а 5,5 дсто гимназија. Слично је и са двојком, коју је добило 27,7 одсто стручних школа, а 32,7 одсто гимназија.

Објашњења ради, школе добијају оцене од један до четири, а петица је намерно избегнута да се не би прибегавало средини, односно оцени три. Четворка је најпожељнија ситуација – у школи преовлађују јаке стране, а ситни недостаци не утичу на квалитет рада, док „јединица” значи да изразито преовлађују слабе стране које угрожавају напредовање и развој ученика, па су неопходне хитне активности и стручна помоћ за отклањање недостатака.

Просветни саветници који улазе у школе на неколико дана, гледају све: од рада на часу и дневника, преко опремљености учионица до безбедности и чистоће школе… Интервјуишу се директори, наставници, ђаци, родитељи, школски одбори, претресају сви могући папири…

Чланови НПС-а су били изненађени добрим резултатима које су школе показале, уз објашњење да је ситуација на терену ипак потпуно другачија. Председница НПС-а др Десанка Радуновић је тако рекла да је ово превише добар резултат и да би било потребно нешто променити у самој методологији рачунања, док је др Драгица Тривић рекла да овако ситуација изгледа идеално, а знамо да су слаби резултати на матури.

Гордана Чапрић, заменик директора Завода за вредновање квалитетаобразовања и васпитања, објаснила је да јесте тачно да је вреднована скоро половина школа, али да су у овом првом „налету” оцењиване добре школе, оне које су желеле и имале интереса да приме тим за евалуацију.

– Пошто смо прво оцењивали добре школе, вероватно су и зато неочекивано добри резултати, али то не значи да ће бити тако до краја циклуса који траје пет година. Након тога ћемо преиспитати све стандарде квалитета, можда и смањити број, видети шта је то што све школе лако испуњавају, па то више нећемо проверавати, јер сигурно се неће одједном погоршати – рекла је Чапрић.

Школе које не задовољавају стандарде, односно оне које добију јединицу и двојку, дужне су да предузму одређене активности како би отклониле недостатке у свом раду.

Ово је иначе била последња седница Националног просветног савета у овом сазиву, јер половини чланова, укључујући и председницу, истиче мандат који је започео 18. марта 2009. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.