После штрајка наплатили прековремени рад

Драгана Калиновић, директор Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Србије, нашла се пре два дана „на стубу срама” због одлуке да појединим својим радницима плати прековремени рад. Спекулише се да је за ове сате ПИО фонд прошле године потрошио 46,5 милиона динара или око 385.000 евра.

Јавност се пита, за који се то прековремени рад поједини у ПИО фонду додатно плаћају, ако се зна да се на пензијска решења и даље чека дуже од законом прописана два месеца. Можда питање плаћања прековременог рада у ПИО фонду не би ни било тако интересантно да пре годину дана запослени нису штрајковали скоро два месеца, због чега је од 37 шалтера радило тек десетак, а дневно пристизало око 1.700 захтева за пензије.

И док једни озбиљно замерају на оваквом расипању пара, други с правом питају колико послодаваца уопште плаћа прековремени рад и да ли је и један од њих због избегавања ове законске обавезе одговарао инспекцији рада. Пријављују ли радници уопште овакве (не)намерне пропусте својих шефова, будући да им то закон омогућава или ипак ћуте?

Закон о раду предвиђа да се прековремени рад плаћа уколико се ради на државни, верски празник, ноћу, или више од осам сати дневно.

Ранка Савић, председник Асоцијације самосталних и независних синдиката Србије, каже, да је директорка ПИО фонда редак пример менаџера који поштује закон и плаћа своје запослене за прековремени рад, те да јој није јасно зашто је због тога ико прозива. Она треба да буде похваљена што поштује закон.

– Закон јасно каже да се сваком ко проводи на радном месту због повећаног обима посла више од осам сати тај рад и додатно плати и то по стопи од 26 одсто од основице. Према евиденцији овог синдиката најгора ситуација по питању (не)плаћања прековременог рада је у трговини, грађевини и уопште у приватном сектору, где газди не пада на памет да плати ове сате, каже Савићева.

Интересантно је, показују подаци да се прековремени сати, не плаћају ни у државној управи, али се зато у јавном сектору овај закон строго поштује и ту се запослени који раде више од прописаног, редовно додатно плаћају и то управо увећаном основицом за 26 одсто.

– Синдикат има на стотине и стотине притужби радника због неплаћања прековремених сати, али када синдикат хоће да им помогне већини то не одговара, јер се боје да ће изгубити и тај посао, објашњава Савићева и додаје да је проблем што послодавци нигде неће да евидентирају тај вишак сати па је тешко и доказати да је неко радио дуже.

Бован Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, не слаже се са оваквом оценом, објашњавајући да у време када је посао постао привилегија малобројнијих, не зна фирму где постоји потреба за прековременим радом па и обавеза да се он плаћа.

Закон предвиђа плаћање прековремених сати, али приватници су махом за варијанту прерасподеле радног времена. То практично значи да ће неко ко је дуже радио због тренутно већег обим посла добити слободан дан, а не и новац.

Када је реч о дељењу пара у пензијском фонду где је и сам дуго био члан УО, Атанацковић нема баш оправдање за директоркино дељење пара.

– ПИО има пара и нисам изненађен још једним у низу расипања новца. Колико смо пута тражили да се укину стамбени кредити с каматом од један одсто дељени запосленима за куповину станова. Колико је само пара дато на разна софтверска решења да би фонд ефикасније радио, да би се и то показало као лоше, због чега је морало да се запосли још 300 нових, каже он.

--------------------------------------------------------------------

За прековремени рад по 15.000 динара

У ПИО фонду, кажу, да је укупан број сати прековременог рада који су сви запослени у Фонду остварили у 2014. години је 154.373 сата, што значи да је у односу на укупан број радника, сваки запослени остварио у просеку 43 сата прековременог рада у току године, или просечно по основу прековременог рада сваком раднику је исплаћено 15.000 динара у току 2014. године.

Законом о раду предвиђено је да послодавац плаћа запосленом све сате које проведе на послу обављајући свој посао дуже од пуног радног времена, додајући да је радник дужан да ради дуже од пуног радног времена у случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши неки посао који није могао бити планиран.

Прековремени рад не може да траје дуже од осам сати недељно, односно запослени не може да ради укупно дуже од 12 сати дневно, што укључује и редовни и прековремени рад.

Упитани да ли је прековремени рад последица штрајка запослених, у ПИО одговарају свакако да су последице штрајка једним делом узроковале прековремени рад за запослене који раде на решавању захтева, на пословима исплате права...

 Фонд ПИО ниједан динар не може да потроши за намене које нису планиране годишњим финансијским планом, што значи да се и прековремени рад може реализовати само у оквиру средстава која су предвиђена за те намене.