Posle štrajka naplatili prekovremeni rad

Dragana Kalinović, direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije, našla se pre dva dana „na stubu srama” zbog odluke da pojedinim svojim radnicima plati prekovremeni rad. Spekuliše se da je za ove sate PIO fond prošle godine potrošio 46,5 miliona dinara ili oko 385.000 evra.

Javnost se pita, za koji se to prekovremeni rad pojedini u PIO fondu dodatno plaćaju, ako se zna da se na penzijska rešenja i dalje čeka duže od zakonom propisana dva meseca. Možda pitanje plaćanja prekovremenog rada u PIO fondu ne bi ni bilo tako interesantno da pre godinu dana zaposleni nisu štrajkovali skoro dva meseca, zbog čega je od 37 šaltera radilo tek desetak, a dnevno pristizalo oko 1.700 zahteva za penzije.

I dok jedni ozbiljno zameraju na ovakvom rasipanju para, drugi s pravom pitaju koliko poslodavaca uopšte plaća prekovremeni rad i da li je i jedan od njih zbog izbegavanja ove zakonske obaveze odgovarao inspekciji rada. Prijavljuju li radnici uopšte ovakve (ne)namerne propuste svojih šefova, budući da im to zakon omogućava ili ipak ćute?

Zakon o radu predviđa da se prekovremeni rad plaća ukoliko se radi na državni, verski praznik, noću, ili više od osam sati dnevno.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije, kaže, da je direktorka PIO fonda redak primer menadžera koji poštuje zakon i plaća svoje zaposlene za prekovremeni rad, te da joj nije jasno zašto je zbog toga iko proziva. Ona treba da bude pohvaljena što poštuje zakon.

– Zakon jasno kaže da se svakom ko provodi na radnom mestu zbog povećanog obima posla više od osam sati taj rad i dodatno plati i to po stopi od 26 odsto od osnovice. Prema evidenciji ovog sindikata najgora situacija po pitanju (ne)plaćanja prekovremenog rada je u trgovini, građevini i uopšte u privatnom sektoru, gde gazdi ne pada na pamet da plati ove sate, kaže Savićeva.

Interesantno je, pokazuju podaci da se prekovremeni sati, ne plaćaju ni u državnoj upravi, ali se zato u javnom sektoru ovaj zakon strogo poštuje i tu se zaposleni koji rade više od propisanog, redovno dodatno plaćaju i to upravo uvećanom osnovicom za 26 odsto.

– Sindikat ima na stotine i stotine pritužbi radnika zbog neplaćanja prekovremenih sati, ali kada sindikat hoće da im pomogne većini to ne odgovara, jer se boje da će izgubiti i taj posao, objašnjava Savićeva i dodaje da je problem što poslodavci nigde neće da evidentiraju taj višak sati pa je teško i dokazati da je neko radio duže.

Bovan Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ne slaže se sa ovakvom ocenom, objašnjavajući da u vreme kada je posao postao privilegija malobrojnijih, ne zna firmu gde postoji potreba za prekovremenim radom pa i obaveza da se on plaća.

Zakon predviđa plaćanje prekovremenih sati, ali privatnici su mahom za varijantu preraspodele radnog vremena. To praktično znači da će neko ko je duže radio zbog trenutno većeg obim posla dobiti slobodan dan, a ne i novac.

Kada je reč o deljenju para u penzijskom fondu gde je i sam dugo bio član UO, Atanacković nema baš opravdanje za direktorkino deljenje para.

– PIO ima para i nisam iznenađen još jednim u nizu rasipanja novca. Koliko smo puta tražili da se ukinu stambeni krediti s kamatom od jedan odsto deljeni zaposlenima za kupovinu stanova. Koliko je samo para dato na razna softverska rešenja da bi fond efikasnije radio, da bi se i to pokazalo kao loše, zbog čega je moralo da se zaposli još 300 novih, kaže on.

--------------------------------------------------------------------

Za prekovremeni rad po 15.000 dinara

U PIO fondu, kažu, da je ukupan broj sati prekovremenog rada koji su svi zaposleni u Fondu ostvarili u 2014. godini je 154.373 sata, što znači da je u odnosu na ukupan broj radnika, svaki zaposleni ostvario u proseku 43 sata prekovremenog rada u toku godine, ili prosečno po osnovu prekovremenog rada svakom radniku je isplaćeno 15.000 dinara u toku 2014. godine.

Zakonom o radu predviđeno je da poslodavac plaća zaposlenom sve sate koje provede na poslu obavljajući svoj posao duže od punog radnog vremena, dodajući da je radnik dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi neki posao koji nije mogao biti planiran.

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati nedeljno, odnosno zaposleni ne može da radi ukupno duže od 12 sati dnevno, što uključuje i redovni i prekovremeni rad.

Upitani da li je prekovremeni rad posledica štrajka zaposlenih, u PIO odgovaraju svakako da su posledice štrajka jednim delom uzrokovale prekovremeni rad za zaposlene koji rade na rešavanju zahteva, na poslovima isplate prava...

 Fond PIO nijedan dinar ne može da potroši za namene koje nisu planirane godišnjim finansijskim planom, što znači da se i prekovremeni rad može realizovati samo u okviru sredstava koja su predviđena za te namene.