Све остаје у породици

Постају ли САД „династичка” држава у којој власт може припасти само једној од неколико одабраних „политичких породица?” Ово питање је актуелизовано кандидовањем Хилари Клинтон, супруге бившег шефа Беле куће Била Клинтона, за демократску номинацију за председника САД, а после осмогодишње владавине Џорџа Буша млађег, сина бившег првог човека земље Џорџа Буша старијег. Део америчке јавности сабрао је неке мандате и с негодовањем извео следећу рачуницу – уколико Клинтонова постане председница, то би значило да Америком најмање 24 године (у случају да добије један мандат) или чак 28 година (два мандата) владају само две породице – Бушови и Клинтонови.

Либерални део америчке јавности сматра да се сувише много власти концентрише у рукама ових фамилија. Када власт остаје у породици, ограничење председничких мандата се обесмишљава. Хилари Клинтон се ни досад није држала подаље од политике. Сенаторка је државе Њујорк, а у њеној предизборној кампањи у оквиру Демократске странке велику улогу игра њен муж Бил Клинтон. Бројни аналитичари се слажу да би избор Хилари Клинтон значио и поновну владавину Била Клинтона.

Породица коју би да скину са „трона” искуснија је у породично-политичком надметању. Актуелни председник Џорџ Буш, изабран 2000, син је Џорџа Буша старијег, бившег председника САД (1989–1993) и некадашњег шефа ЦИА. Млађи Буш је пре пресељења у Белу кућу био и гувернер Тексаса, а његов брат Џеб био је на истој функцији у Флориди. 

Према писању америчке штампе, Бушови су генерацијама стварали економску и политичку империју. Прадеда данашњег председника Семјуел Буш поставио је темеље династије, користећи везе на Волстриту, као и познанства у обавештајним службама. Деда Џорџа Буша млађег, Прескот Буш, био је сенатор државе Конектикат. У књизи „Америчка династија: аристократија, богатство и политика преваре у кући Бушових”, Кевин Филипс, некадашњи стратег Републиканске партије, објашњава да је сваки потез Бушових на власти повезан са њиховим породичним пословима. 

„Понашање Џорџа Буша, а далеко од тога да је то само његов сопствени производ, укорењено је у четворогенерацијској породичној еволуцији и истовременој шеми превара, симулирања и дезинформација”, пише Филипс.

Већ четири генерације, према наводима Филипса, породица Буш је експлоатисала везе у обавештајним службама како би добијала уносне послове. Тако добијена средства улагали су предизборне кампање, а функција је касније помагала да царство Бушових склопи нове пословне дилове. Цела породица Буш води успешан бизнис, њихови пријатељи су аристократски крем Америке, па није чудно што је актуелни председник срезао порезе на профит најбогатијих и што није потписао споразум из Кјота, све у корист својих партнера индустријалаца.

Критичари Бушове политике тврде да породица Буш није оптерећена разумевањем нижих слојева друштва и да у њиховом клану нема филантропа, ни реформиста. Како кажу поједини амерички медији, Бушови не сматрају да на јавним функцијама треба да служе држави, већ да све те позиције треба да служе њиховим породичним интересима.

За разлику од њих, друго политичко јато, клан Кенедијевих осећа једну врсту обавезе према друштву, пишу амерички хроничари, па његови чланови потписују чекове који иду у добротворне сврхе.

Наравно, прво је сама породица чврсто етаблирана у друштво и важи за једну од најважнијих политичких фамилија у Америци.

Истакнути члан породице Тед Кенеди, брат убијеног председника Џона Кенедија, сенатор је Масачусетса од 1962. године. Његов син Патрик је конгресмен. Ћерка убијеног Роберта Кенедија, Џоновог и Тедовог брата, њујоршког сенатора и кандидата за председника САД, Кетлин Кенеди била је заменик гувернера државе Мериленд. И данас је важно коме ће Кенедијеви дати подршку. Медији су са великом пажњом известили да Тед подржава Барака Обаму за демократског председничког кандидата, док се Кетлин определила за Клинтонову.

Према писању „Вашингтон поста”, Бушови су правила породично-политичких игара схватили боље и озбиљније од Кенедијевих, или од Рокфелерових, који су у политичкој сфери као успех забележили то да су браћа Винтроп и Нелсон били гувернери Арканзаса, односно Њујорка. 

Чланови поменутих породица и њихови савезници, примећује дневни лист из Вашингтона, одани су су клану и фамилијарном бизнису који има за циљ не само да ствара профит већ и да омогући да се власт са једне генерације пренесе на другу. Медији кажу да ове породице једноставно не желе да пропусте оно што им се недвосмислено пружа – кампање у Америци су толико скупе да иза њих просто мора да стоје породично богатство и пријатељске везе.

Систем фаворизује избор успешних породица које у републиканској држави као да теже да постану краљевске династије са правом да власт преносе са једне генерације на другу, или са једног супружника на другог.

Овакво понашање америчке политичке елите слаби демократски карактер земље, убеђен је Гровер Норкист, истакнути републикански адвокат. Он се залаже за такав уставни амандман који би члановима породице забранио да једни друге смењују на најважнијим јавним функцијама. Такође и упозорава да Американци више не могу да прекоре квазидемократске председнике широм света који потомству предају власт, као да је реч о породичном накиту, а не о демократски изабраној функцији.

– Како можемо рећи председнику Египта Мубараку „Не можеш предати председничко место сину, али можеш својој жени” – алудирао је Норкист на могућност да бивша прва дама Хилари Клинтон постане председница и тиме породицу Клинтон поново уведе у Белу кућу.