Sve ostaje u porodici

Postaju li SAD „dinastička” država u kojoj vlast može pripasti samo jednoj od nekoliko odabranih „političkih porodica?” Ovo pitanje je aktuelizovano kandidovanjem Hilari Klinton, supruge bivšeg šefa Bele kuće Bila Klintona, za demokratsku nominaciju za predsednika SAD, a posle osmogodišnje vladavine Džordža Buša mlađeg, sina bivšeg prvog čoveka zemlje Džordža Buša starijeg. Deo američke javnosti sabrao je neke mandate i s negodovanjem izveo sledeću računicu – ukoliko Klintonova postane predsednica, to bi značilo da Amerikom najmanje 24 godine (u slučaju da dobije jedan mandat) ili čak 28 godina (dva mandata) vladaju samo dve porodice – Bušovi i Klintonovi.

Liberalni deo američke javnosti smatra da se suviše mnogo vlasti koncentriše u rukama ovih familija. Kada vlast ostaje u porodici, ograničenje predsedničkih mandata se obesmišljava. Hilari Klinton se ni dosad nije držala podalje od politike. Senatorka je države Njujork, a u njenoj predizbornoj kampanji u okviru Demokratske stranke veliku ulogu igra njen muž Bil Klinton. Brojni analitičari se slažu da bi izbor Hilari Klinton značio i ponovnu vladavinu Bila Klintona.

Porodica koju bi da skinu sa „trona” iskusnija je u porodično-političkom nadmetanju. Aktuelni predsednik Džordž Buš, izabran 2000, sin je Džordža Buša starijeg, bivšeg predsednika SAD (1989–1993) i nekadašnjeg šefa CIA. Mlađi Buš je pre preseljenja u Belu kuću bio i guverner Teksasa, a njegov brat Džeb bio je na istoj funkciji u Floridi. 

Prema pisanju američke štampe, Bušovi su generacijama stvarali ekonomsku i političku imperiju. Pradeda današnjeg predsednika Semjuel Buš postavio je temelje dinastije, koristeći veze na Volstritu, kao i poznanstva u obaveštajnim službama. Deda Džordža Buša mlađeg, Preskot Buš, bio je senator države Konektikat. U knjizi „Američka dinastija: aristokratija, bogatstvo i politika prevare u kući Bušovih”, Kevin Filips, nekadašnji strateg Republikanske partije, objašnjava da je svaki potez Bušovih na vlasti povezan sa njihovim porodičnim poslovima. 

„Ponašanje Džordža Buša, a daleko od toga da je to samo njegov sopstveni proizvod, ukorenjeno je u četvorogeneracijskoj porodičnoj evoluciji i istovremenoj šemi prevara, simuliranja i dezinformacija”, piše Filips.

Već četiri generacije, prema navodima Filipsa, porodica Buš je eksploatisala veze u obaveštajnim službama kako bi dobijala unosne poslove. Tako dobijena sredstva ulagali su predizborne kampanje, a funkcija je kasnije pomagala da carstvo Bušovih sklopi nove poslovne dilove. Cela porodica Buš vodi uspešan biznis, njihovi prijatelji su aristokratski krem Amerike, pa nije čudno što je aktuelni predsednik srezao poreze na profit najbogatijih i što nije potpisao sporazum iz Kjota, sve u korist svojih partnera industrijalaca.

Kritičari Bušove politike tvrde da porodica Buš nije opterećena razumevanjem nižih slojeva društva i da u njihovom klanu nema filantropa, ni reformista. Kako kažu pojedini američki mediji, Bušovi ne smatraju da na javnim funkcijama treba da služe državi, već da sve te pozicije treba da služe njihovim porodičnim interesima.

Za razliku od njih, drugo političko jato, klan Kenedijevih oseća jednu vrstu obaveze prema društvu, pišu američki hroničari, pa njegovi članovi potpisuju čekove koji idu u dobrotvorne svrhe.

Naravno, prvo je sama porodica čvrsto etablirana u društvo i važi za jednu od najvažnijih političkih familija u Americi.

Istaknuti član porodice Ted Kenedi, brat ubijenog predsednika Džona Kenedija, senator je Masačusetsa od 1962. godine. Njegov sin Patrik je kongresmen. Ćerka ubijenog Roberta Kenedija, Džonovog i Tedovog brata, njujorškog senatora i kandidata za predsednika SAD, Ketlin Kenedi bila je zamenik guvernera države Merilend. I danas je važno kome će Kenedijevi dati podršku. Mediji su sa velikom pažnjom izvestili da Ted podržava Baraka Obamu za demokratskog predsedničkog kandidata, dok se Ketlin opredelila za Klintonovu.

Prema pisanju „Vašington posta”, Bušovi su pravila porodično-političkih igara shvatili bolje i ozbiljnije od Kenedijevih, ili od Rokfelerovih, koji su u političkoj sferi kao uspeh zabeležili to da su braća Vintrop i Nelson bili guverneri Arkanzasa, odnosno Njujorka. 

Članovi pomenutih porodica i njihovi saveznici, primećuje dnevni list iz Vašingtona, odani su su klanu i familijarnom biznisu koji ima za cilj ne samo da stvara profit već i da omogući da se vlast sa jedne generacije prenese na drugu. Mediji kažu da ove porodice jednostavno ne žele da propuste ono što im se nedvosmisleno pruža – kampanje u Americi su toliko skupe da iza njih prosto mora da stoje porodično bogatstvo i prijateljske veze.

Sistem favorizuje izbor uspešnih porodica koje u republikanskoj državi kao da teže da postanu kraljevske dinastije sa pravom da vlast prenose sa jedne generacije na drugu, ili sa jednog supružnika na drugog.

Ovakvo ponašanje američke političke elite slabi demokratski karakter zemlje, ubeđen je Grover Norkist, istaknuti republikanski advokat. On se zalaže za takav ustavni amandman koji bi članovima porodice zabranio da jedni druge smenjuju na najvažnijim javnim funkcijama. Takođe i upozorava da Amerikanci više ne mogu da prekore kvazidemokratske predsednike širom sveta koji potomstvu predaju vlast, kao da je reč o porodičnom nakitu, a ne o demokratski izabranoj funkciji.

– Kako možemo reći predsedniku Egipta Mubaraku „Ne možeš predati predsedničko mesto sinu, ali možeš svojoj ženi” – aludirao je Norkist na mogućnost da bivša prva dama Hilari Klinton postane predsednica i time porodicu Klinton ponovo uvede u Belu kuću.