Човек који може да сруши Нетанијахуа

Израелском политичару са најдужим премијерским стажом, после Давида бен Гуриона, ових дана се озбиљно измиче фотеља. Како указују истраживања јавног мњења, на предстојећим парламентарним изборима 17. марта десничарски Ликуд Бенјамина Нетанијахуа могао би да доживи пораз будући да опозициона Ционистичка унија Исака Херцога и Ципи Ливни бележи већу популарност.

Према истраживањима јавног мњења, у Кнесету (израелском парламенту) Херцогова партија левог центра могла би да освоји 24 места, а Ликуд само три места мање. Резултати истраживања урађеног за потребе Ционистичке уније указују и на већу предност ове партије, али ни то не значи да би Херцог лакше формирао владајућу коалицију од Нетанијахуа.

Израелска политичка сцена је традиционално расцепкана, тако да се очекује да би трећа по броју посланика могла да буде партија центра Јеш атид са 14 посланика. Следила би, са 13 места, партија израелских Арапа, који су се удружили пред изборе, а потом десничарска партија актуелног министра економије Нафталија Бената, са 12 места. Очекује се да верске партије освоје шест до седам места, а пет места националистичка странка Израел наш дом шефа дипломатије Авигдора Либермана.

У оваквом односу снага и даље постоји велика вероватноћа да би Нетанијаху успео да окупи све тврдолинијаше и да, гурнувши политику Ликуда још драстичније удесно, оформи владајућу коалицију. И да задржи у јавности већ распрострањен надимак – „краљ Биби”.

И сама кампања је утицала на политичаре да се такмиче у радикалним изјавама, па је тако Либерман изјавио да би арапским грађанима који нису лојални држави Израел требало „главе одсећи секиром”. Ово није његова прва екстремистичка изјава, будући да се већ залагао да се уведе смртна казна за палестинске терористе, као и да се Палестинцима плати да напусте Израел и населе се у будућој палестинској држави.

Иако се то разликовало од политике Ликуда, Либерман је уживао нескривену подршку Нетанијахуа, који му је чак чувао место шефа дипломатије док је овај био ван владе јер му је суђено због сумњи у корупцију.

Управо сарадња са Либерманом и ултрадесничарима знатно је отежала Нетанијахуову сарадњу са некадашњом чланицом Ликуда а сада лидерком партије Хатнуа Ципи Ливни, која је са Херцоговим лабуристима основала Ционистичку унију. Ливнијева је чак у овој Нетанијахуовој влади била министар правде и главни преговарач са Палестинцима, али ју је избацио у децембру прошле године због њеног отвореног противљења његовом одустајању од мировних преговора са Палестинцима.

Поновно затезање односа са Палестинцима, пад животног стандарда средње класе и све очигледније повећање јаза између богатих и сиромашних у Израелу дали су ветар у леђа Херцогу и Ливнијевој. При томе, они су се договорили ако освоје власт да прве две године мандата Херцог буде премијер, а последње две године Ливнијева.

Херцог у кампањи удара тамо где је „краљ Биби” најрањивији. Осим што се залаже за преговоре о дводржавном решењу израелско-палестинског сукоба, он истиче да је „социјални демократа који жели слободно тржиште и праведну државу”, али да пре свега жели да се позабави израелским домаћим проблемима. У томе је јуче добио и подршку бившег председника Израела Шимона Переса, који ужива огроман углед у Израелу и ван њега.

„Он је (Херцог) уравнотежен лидер од интегритета и пун одговорности и посвећености израелској јавности”, саопштио је Перес. „Херцог одговара улози премијера и као лидер знаће како да премости јаз и да повеже израелско друштво солидарношћу и надом.”

Чак је и лично Нетанијаху својим присталицама на једном предизборном скупу рекао да, ако буде расла предност Ционистичке уније у односу на Ликуд, постоји „реална шанса” да Херцог постане премијер. Због тога је активистима Ликуда послата молба да подстакну рођаке и пријатеље да гласају за ту партију, а у телефонским порукама се отворено истиче: „Ми смо у опасности да стварно изгубимо.”

Главни Ликудов стратег за истраживање јавног мњења Калман Гејер каже да „рат ипак није завршен” и да верује да ће они победити.

„Једина ствар која може да спречи другу страну да оформи владу јесте већи Ликуд”, истиче Гејер, који је био стратег и бившем премијеру Аријелу Шарону.

Ова процена је вероватно најтачнија узимајући у обзир подељеност бирачког тела, која би можда могла да доведе до мале разлике између два блока и натера председника Израела Рувена Ривлина да инсистира да се преговара о влади националног јединства.

Ко је Исак Херцог

Потиче из угледне јеврејске породице – његов отац генерал Хаим Херцог био је председник Израела, а деда Исак Херцог први главни рабин Ирске, а потом главни ашкенази рабин Израела. Рођен је у Тел Авиву, завршио је права и радио је у очевој адвокатској канцеларији. Био је секретар владе у кабинету Ехуда Барака, потом председавајући Израелске управе за борбу против дроге, а 2003. улази у Кнесет као посланик Лабуристичке партије. У неколико влада био је министар за изградњу и становање, потом министар туризма, затим министар за социјална питања, као и министар за дијаспору, друштво и борбу против антисемитизма. У новембру 2013. изабран је за лидера лабуриста.