За исти индекс шест школарина

Државу највише кошта један студент Универзитета уметности у Београду. За њега издваја годишње у просеку чак 707.210 динара, а најмање коштају студенти престоничког (225.452) и Универзитета и Новом Пазару (146.472), показује најновија анализа Министарства просвете, науке и технолошког развоја, до које је „Политика” јуче дошла.

Београдски факултети су у овим подацима који никада до сада нису прикупљани, а камоли јавно објављени, одмах видели доказ да су њихове студије најјефтиније у Србији и да би школарине требало подићи. То су неки од њих прекјуче и најавили за наредну школску годину.

Проректор Универзитета у Београду професор др Миодраг Поповић каже да ако је држава израчунала да у просеку један студент кошта 240.000 динара, а зна се да су школарине и по три пута мање, онда је јасно да су факултети на губитку и да цена студија није реална.

– Ако се погледа ова анализа, јасно је да су београдски факултети међу најјефтинијима у Србији – каже др Поповић.

У Министарству просвете, међутим, кажу да се овде мешају „бабе и жабе”, јер је чињеница да на Београдском универзитету, за разлику од осталих у Србији, нема уметничких факултета који су најскупљи, па је то у просеку снизило цену студија у овој анализи. Уметнички факултети су, објашњења ради, у Београду груписани у оквиру посебног Универзитета уметности.

Највиша школарина у Србији је на београдској архитектури – 240.000 динара, као и на електротехници (223.000, софтверско инжењерство), а студенти имају мало вајде од објашњења да је цена студија непромењена већ пуну деценију.

– Чињеница да су факултети уписивали самофинансирајуће студенте говори да им се то исплати, а из тога произилази да држава у већини случајева преплаћује буџетске студенте – каже за наш лист др Милован Шуваков, специјални саветник министра просвете.

Академци су против повећања намета на родитељски џеп, било у виду такси или цене индекса и упозоравају декане да морају да се консултују са својим студентским парламентима, ако намеравају да подигну школарине. Чињеница је, међутим, да глас студента ретко ко слуша, а по свој прилици, декани не слушају ни Министарство просвете које и нема механизме да им нешто нареди, односно забрани, јер је коначна одлука на саветима факултета.

Декани тако листом правдају скупље студије инфлацијом или баш упутством просветних власти да морају све таксе да обједине кроз школарину, а увек важан аргумент је и да држава не даје онолико колико би требало, па се они довијају на разне начине.

Представници студентских организација већ годинама захтевају од факултетских управа да јавно обелодане на који начин израчунавају школарине, тврдећи да сав њихов новац иде на повећање плата професора, а не на побољшање услова рада, како тврде декани.

Студенткиња Факултета безбедности која се јавила у нашу редакцију, каже да говори у име својих колега који су огорчени због најављеног повећања школарине. При том, подсећа, годинама се прича да се гради нова зграда: ситуација је таква да је факултет у склопу Друге економске школе, а предавања се држе на Војној академији.

– Увели су бесплатне прве две пријаве испита, док се трећа плаћа 800, четврта 1.660…, па се питамо да ли је то разлог повећања школарине? Књиге финансирамо сами, као и презентације и сав додатни материјал, превоз такође плаћамо сами, па ме само занима шта ја то плаћам, пошто као што видите, немамо никакве услове за студирање – пита ова студенткиња.

Оно што се не говори, а што студенти и те како осећају по свом џепу и често се обраћају нашој редакцији тражећи објашњење јесте чињеница да се и даље не зна шта факултети све рачунају у школарину, где се тај новац троши и зашто исте студије коштају различито у зависности од тога у којем је граду факултет.

Тако је могуће да исти индекс, у зависности од града, има чак шест различитих школарина (видети табелу). Примера ради, студент медицине ће плаћати од 60.000 до 140.000 динара, у зависности од тога да ли има индекс Крагујевачког или Државног универзитета у Новом Пазару, а разлика у „уметничком” индексу може да иде и до 110.000. Није исто ни учити социологију у Београду или у Косовској Митровици: у једном случају ћете платити 118.548 динара, а у другом само 48 хиљада динара.

У оба случаја су у питању факултети друштвених наука. Дакле, чињеница јесте да студентима не треба ништа више осим компјутера и књига које се већ налазе у библиотекама и које професори обично поклањају, односно размењују како коју објаве.

У деканату Филозофског факултета Универзитета у Косовској Митровици одговарају да са школарином од 48 хиљада динара апсолутно успевају да покрију све трошкове, чак и да један број студената ослободе плаћања школарине. Тако је у прошлој школској години 48 студената ослобођено, а реч је углавном о социјалним случајевима и академцима који су дошли из поплављених подручја.

Да ли ће оваква ситуација остати и у наредној школској години или ће новине које припремају просветне власти ипак донети неке промене, видећемо већ за који месец. За „Политику” у Министарству просвете кажу да се тренутно на нов начин прикупљају сви подаци на основу којих се финансирају факултети (број запослених, студената, књига, квадрата...), тако да ће до краја идуће недеље држава тачно знати шта и кога плаћа. То даље значи, објашњавају, да ће и јавност, односно сваки грађанин, први пут моћи да види на основну чега држава изводи рачуницу о финансирању високог образовања.