Јаки адути са Балкана

Прошлогодишњи Међународни филмски фестивал у Софији захваљујући, по садржају, великој ретроспективи протицао је у знаку српског филма. Ове године кинематографија у фокусу је грузијска, обележава се и јубилеј – 100 година бугарског филма, а како традиција овде налаже, ни 19. Софија фестивал неће проћи без најновијих филмских дела из Србије.

Фестивалски челник, свестрани Стефан Китанов, одабрао је филм „Ничије дете” Вука Ршумовића за међународни такмичарски програм (такмиче се дебитанти), а филмове „Споменик Мајклу Џексону” Дарка Лунгулова и „Травелатор” Душана Милића за такмичење филмова Балкана. Филм „Андерграунд” Емира Кустурице приказује се у оквиру омаж програма посвећеног великом европском (немачком) продуценту, недавно преминулом Карлу Баумгартнеру, који је као копродуцент потписивао и овај Кустуричин филм.

Ршумовићево „Ничије дете”, победник недавно завршеног 43. Феста у категорији „Српски филм”, у Софији ће се суочити са победником Фестовог главног такмичарског програма – са филмом „Вук” Наџија Абу Новара. Суочавање ће уследити и са два врло добра бугарска филма. Један је „Лекција” Кристине Грозеве и Петра Валчанова, на тему погубног утицаја велике европске економске кризе на припаднике средње класе у нестанку, изврсна филмска опсервација грабежљивости и неморалности великих банкарских система, лекција о храбрости и одлучности у непријатељском окружењу које се храни туђом муком и страхом. Други бугарски филм је „Прељуба” Јавора Веселинова, шармантна прича о суревњивом односу оца и сина на плану љубавних афера од којих им је једна заједничка – и један и други су са истом девојком...

Међународна конкуренција је јака. Између осталих, ту су још и ирански филм „Без граница” Амирхосеина Асгарија, мађарски „Из неких необјашњивих разлога” Габора Рајша, грузијски „Кредитни лимити” Саломе Алекси, ирски „Патриков дан” Терија Мекмахона и немачки „Ми смо млади, ми смо јаки” Бурхана Курбанија (авганистанског порекла). Жиријем међународног такмичарског програма председава бугарски редитељ Стефан Командарев.

Неће бити лако ни Лунгулову ни Милићу, јер је Стефан Китанов компонујући такмичарски програм „Балкански филм”, ту уврстио и неке од најјачих балканских адута. Пре свега црно-бели историјско-источни вестерн „Аферим” Румуна Радуа Жудеа (румунско-бугарско-чешко-француска копродукција), који је недавно на 65. Берлиналу освојио „Сребрног медведа” за најбољу режију (равноправно са Малгоржатом Шумовском). Затим и албанско-италијански филм „Бота” Ириса Елезија и Томаза Лугоречија, који је освојио критичарске награде у Карловим Варима и Рејкјавику, као и два врло добра турска филма „Сивас” Кана Мујдеција (награђен у Венецији) и „Гласови” Хусеина Карабеја.

Не треба сметнути са ума да је у балканском такмичарском програму и филм „Ксенија” Паноса Х. Кутраса (приказан и на Фесту), један од најбољих прошлогодишњих грчких филмова. У „Ксенији”, што је скраћеница од филоксенија – гостољубивост, љубав према туђинцима, Кутрас модерније и динамичније него што је то урадила редитељка Марија Дуза у филму „Дрво и љуљашка”, тематизује питање домовине и питање припадности земљи рођења у светлу вечитих људских миграција. На црнохуморан и забаван начин Куртас фокусира причу на два брата албанског порекла, а рођена у Грчкој, у одисејском походу у потрази за непознатим оцем. Потрага за оцем је потрага за сопственим идентитетом, коначним признањем постојања и саткана је од низа препрека, од којих су неке изазване духовима из прошлости, а неке бруталностима мрзитеља туђинаца из садашњости.

Међународни филмски фестивал у Софији подразумева и такмичарске селекције документарних и краткометражних филмова, занимљиве паралелне програме, међу којима и „Психоанализа и филм” и „Синема политика”, и ретроспективе. Једна од њих је посвећена италијанском глумцу Франку Неру, непревазиђеном Ђангу из филма Серђа Корбучија, којем је уручена награда „Софија” за животно дело. Друга – легендарним монтипајтоновцима и њиховом јубилеју. Боје „Монти Пајтона” у Софији „брани” Тери Џонс.