Орбан између Брисела и Путина

Мађарска је ипак добила примедбе Европске комисије на нуклеарни пројекат са Русијом, а у Будимпешти очекују да споразум о снабдевању нуклеарке руским горивом, који је за ЕУ споран, буде постигнут кроз неколико недеља.

Јуче је, наиме, готово 24 часа трајала неизвесност да ли је извештај „Фајненшел тајмса”, објављен у четвртак, да је Евратом, уз сагласност Европске комисије, од које је барем формалноправно одвојен, донео одлуку да одбаци планове Мађарске о проширењу тог споразума са Русијом. У тексту је наведено да је Евратом на тај начин угрозио и планове о проширењу мађарске нуклеарне електране „Пакс”.

Портпарол мађарске владе Золтан Ковач јуче рано ујутру је негирао да је ЕУ блокирала ширење уговора „Пакс 2” и тражио да британски лист објави „категоричан деманти” поменутог текста. Међутим, касније поподне се поново огласио рекавши да Мађарска преговара о примедбама на пројекат, да ће преговори бити готови за неколико недеља, а споразум усклађен са захтевима Евратома.

Овакав расплет је заиста био корак уназад за мађарског премијера Виктора Орбана, „који се удвара Кремљу упркос сукобу у Украјини”, како је то у првој реченици заједљиво констатовао британски новинар. Остаје још само да блокада уговора са Мађарима „распламса тензије између Кремља и Брисела”, што је такође „предвидео“ британски лист.

Америчка агенција Ројтерс јавила је јуче рано ујутру да ће Мађарска морати да ревидира услове под којима је са Русијом склопила уговор вредан 10 милијарди евра. Извор ове агенције навео је јуче да је један дипломата ЕУ у Бриселу потврдио да постоје приговори Евратома на план да руска нуклеарна корпорација „Росатом” направи два реактора снаге 1.200 мегавата, који би требало да буду пуштени у рад 2018. године. Мађарски посланик Зелених у Европском парламенту Бенедек Јавор открио је Ројтерсу да су се примедбе ЕУ односиле на споразум о снабдевању горивом који Мађарска има са Русијом, а саставни је део оквирног споразума постигнутог с Русима 2014. године.

Из руске државне корпорације „Росатом” јуче су саопштили да је проширење мађарске нуклеарке „Пакс” договорено између Европске комисије и Мађарске. Портпарол „Росатома” је рекао Ројтерсу да корпорација „нема шта да дода већ изнетој позицији мађарске владе”, која је негирала да ЕУ блокира увоз руског нуклеарног горива у Мађарску.

Упркос томе што је мађарски портпарол категорички демантовао вест, у дану када је ЕУ продужила на још шест месеци санкције Русији, „обуздавање” енергетске зависности Мађарске од Русије није неочекивано. Поготово што су се из ЕУ већ неколико месеци могле чути критике на рачун мађарског премијера Виктора Орбана, који је, како наглашавају, упркос кризи у Украјини и лошим односима ЕУ и Русије, потписао споразум са „Росатомом”. Парламент Мађарске је, због безбедносних разлога, већином гласова 3. марта усвојио закон који је на рок од 30 година државном тајном прогласио споразум са Русијом у области проширења нуклеарне електране „Пакс”.

Орбанови критичари наводе да овај споразум додатно повећава енергетску зависност Мађарске од Русије, а мађарска опозиција га критикује јер је посао додељен руској државној фирми без тендера. Стручњаци, међутим, тврде да је сасвим логично да се електране снабдевају руским горивом и да их одржавају руски стручњаци јер су их они и градили.

Још у фебруару Европска комисија је најавила да ће проверити руско-мађарски уговор из прошле године о доградњи нуклеарне електране, коју би требало да изведе „Росатом”. „Руска реч” је јуче подсетила да се „Фајненшел тајмс” и у фебруару бавио споразумом Мађарске и Русије, који се односи на изградњу петог и шестог блока нуклеарке „Пакс”, и то, наравно, са руским реакторима. Наводно су стручњаци били веома изненађени потписивањем новог уговора, пошто удео електричне енергије која се производи на већ постојећим блоковима нуклеарне електране износи око 50 одсто укупног енергетског биланса Мађарске, што је био сигнал за ЕУ да Мађарска енергетски постаје зависна од Русије. „Руска реч” је пренела речи опуномоћеника мађарске владе за проширење нуклеарне електране „Пакс” Атиле Асодија да је у питању стандардна процедура провере усклађености уговора са правилима ЕУ, а не „специјална истрага”.

Први потписани документ између Мађарске и Русије односи се на изградњу два нова блока, дефинисани су задаци за наредних 12 година, а вредност пројекта је 10 милијарди евра. Други документ прописује услове сервисирања будућих енергоблокова нуклеарке, а трећи услове снабдевања електране нуклеарним горивом.

Како је истакао овај званичник мађарске владе, Будимпешта је још 2013. усагласила са ЕУ могућност склапања овог уговора и спремна је да пружи сва разјашњења Европској комисији. По члану 41 Евратома, ова организација треба да буде обавештена о пројекту изградње нуклеарне електране. Према Асодијевим речима, Мађарска је испунила ту обавезу у лето прошле године. „У складу са чланом 103 Споразума о Евратому, чланице ЕУ могу да склапају уговоре са трећом страном уз сагласност Европске комисије. Дотична процедура је започета 2013. и није било примедби, на основу чега је у јануару 2014. склопљен руско-мађарски међудржавни споразум о пројекту ’Пакс 2’. Захтев за расписивање тендера може се применити приликом избора подизвођача”, објаснио је Асоди.

„Руска реч” преноси мишљења да Мађарима може да буде наметнута сарадња са америчком корпорацијом „Вестингхаус електрик компани”, која се активно промовише у Кини. Међутим, Асоди је овакве вести оценио као нагађања „Очигледно је да је мађарска страна склопила са руским партнером уговор о генералном извођењу радова и хтела би да добије све оно што је предвиђено тим уговором”, рекао је Асоди.