Да ли ће неко од „петорке” ЕУ признати Приштину

Поново се показује појачани и, очигледно, оркестрирани притисак дела Европске уније и Америке на пет држава ЕУ које нису признале независност Косова да то учине. Као што је то урадио и пре две године, Европски парламент је опет затражио признање косовске независности, да би се додатно омогућила нормализација односа Београда и Приштине, а Џенифер Раш, некадашња отправница послова амбасаде САД у Београду, сада заменица шефа Унмика, мисли да би управо признање донело социјални мир косовској територији.

Очигледно веома охрабрен овим таласом са Запада, Беким Чолаку, косовски министар за евроинтеграције, изјавио је да очекује да ће пет земаља ЕУ на крају доћи до закључка да је Косово способно да функционише као самостална демократска земља и да би независност прве могле да признају Грчка и Румунија.

Косовском министру, без сумње, иде у прилог да спекулише с позитивним исходом актуелног западног притиска на земље које су све од 2008, од једностраног косовског потеза, биле непоколебљиво против државног статуса Косова. Како оцењује Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке иницијативе и некадашњи државни секретар у Министарству за КиМ, министри самозване владе Косова нису релевантни за те ствари, већ њима тај посао завршава Америка, чији је притисак у светлу украјинске кризе додатно појачан, „не само на Румунију и Грчку, него и на Словачку”.

Имајући све то у виду, поставља се питање да ли ће ипак нека од земаља европске „петорке” – у којој су и Шпанија и Кипар – поклекнути?

Рекавши да вероватно постоје извесни „притисци и лобирања” ка земљама које нису признале Косово, Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције, каже да не верује да ће се то догодити. „Реч је о земљама које су изнеле чврсте принципијелне ставове, због чега нису признале самопроглашену независност косова”, истиче она.

Да не би требало очекивати некаква искакања из те групе, сматрају и посматрачи, мада поједини указују да се у ставовима ових држава уочавају неке нијансе. Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, каже да не види да се отворио простор за померања у оквиру „петорке”, а Пророковић сумира: не треба да постоји бојазан око става Шпаније и Кипра, Словачка и Грчка, због унутрашњих прилика, највероватније у овом тренутку неће признати независност, а око Румуније „треба припазити”.

Што се Румуније тиче, премијер Виктор Понта, сетимо се, с јесени 2013, боравећи у Вашингтону, најавио је да би Букурешт могао да призна независност покрајине 2015. године. Међутим, струја која је гурала одлуку око признавања Косова у Букурешту поражена је на претходним председничким изборима, што је за Београд свакако добро. Али, Пророковић упозорава да су се сада унутрашњеполитичке околности тамо доста промениле, да се не зна какав би став Румунија могла да има у вези са овим питањем. „До сада је преовладавало мађарско питање као кључно приликом доношења суда о Косову, а сада, уколико се отвори тема Придњестровља и њеног издвајања из Молдавије, на коју Румуни гледају као на унутрашње питање, онда ће они који заговарају признавање Косова мало да охладе своју реторику.” С друге стране, Јоксимовићева указује да, иако је промењен председник (Трајан Басеску је био против признања), засад нема индиција које би говориле о промени румунског става, али то не значи да је то немогуће. „Све зависи од тренутка и од околности у којима се неке одлуке доносе”, подвлачи она.

Кад је реч о Грчкој, Пророковић каже да је с победом Сиризе то питање проблематичније за заговорнике признавања независности него да је на власти остала Нова демократија. Иначе, када је децембра 2014. био у Београду, тада као председник највеће опозиционе странке, актуелни премијер Алексис Ципрас изјавио је да „признавање независности Косова не доприноси миру и стабилности у региону”, и нагласио да спољна политика ЕУ не сме да подржава такозване „хуманитарне интервенције”.

Подсећајући да Грчка има огроман број сопствених проблема са ЕУ и на њихове опште ставове у вези с међународним околностима, Јоксимовићева каже да у овом тренутку не делује да може доћи до промене грчког става. „С друге стране, никада не треба сметнути с ума да увек постоје некакви додатни интереси који могу да утичу на одређене теме. Лоша економска ситуација и преговори о вези са економијом или нека друга тема која може да буде део преговарачког пакета може увек да утиче на ставове одређене земље”, наглашава.

Док она за Словачку указује да је то једна од земаља која највише подржава Србију на путу евроинтеграција, Пророковић истиче да до словачког признања Косова неће доћи све док је на власти премијер Роберт Фицо. Проблем види с могућим повратком неких снага, условно речено, деснице. „Мада не могу да кажем да је било неких изјава, те снаге су врло попустљиве пред америчким притиском и ту пре свега мислим на бившег премијера Миклоша Џуринду”, објашњава он.

Иначе, Кипар и Шпанија су непоколебљиво и даље против признања. Док Јоксимовићева наводи да те две земље имају сопствени проблем који им не дозвољава да се упуштају у политички потез који им се може вратити као бумеранг у сопственом дворишту, Пророковић нам преноси да су Кипрани, кад је он био државни секретар, рекли да независност Косова неће признати чак и ако Србија то учини.