Лекари у трци за председника САНУ

Званична изборна трка за председника и ново руководство Српске академије наука и уметности почела је јуче, до када је био рок за предају кандидатура. Одређена имена већ неко време незванично су се помињала као кандидати за поједине функције, који ће бити у игри 7. априла, за када је заказан изборни дан. Поред Љубише Ракића (1931), неуролога, професора универзитета у пензији и садашњег потпредседника САНУ за природне науке и Јована Хаџи-Ђокића (1944), уролога, професора универзитета у пензији, за позицију првог човека САНУ бориће се и Владимир Костић (1953), такође, неуролог, директор Клинике за неурологију Клиничког центра Србије – сви чланови Одељења медицинских наука. Никола Хајдин, садашњи председник, иако на то има право, највероватније се неће кандидовати.

Тројица кандидата, како сазнаје „Политика” надметаће се за потпредседничко место: потенцијални други човек академије за друштвене науке могао би да буде Љубомир Максимовић (1938), садашњи секретар Одељења историјских наука, док ће се, када су природне науке у питању, бирати између двојице чланова Одељења техничких наука – Зорана Поповића (1952), инжењера техничке физике и Нинослава Стојадиновића (1950), инжењера електротехнике, потпредседника Скупштине Србије (Социјалдемократска странка), некадашњег амбасадора Србије у Шведској и Босни и Херцеговини. Кандидат за место генералног секретара је Марко Анђелковић (1945), биолог, са Одељења хемијских и биолошких наука.

Подсећамо, према Статуту САНУ, за учешће на изборима потребна је писмена подршка најмање 20 академика, колико је морао да сакупи сваки кандидат. Конференција чланова САНУ, која разматра предлоге могућих кандидата за председнике, потпредседнике и генералног секретара за период од четири године, а која мора да се одржи 15 дана пре изборне Скупштине, заказана је за четвртак, 19. март. На изборној Скупштини гласање је тајно и на истој седници се бирају председник, потпредседници и секретар. О њима ће одлучивати већина од укупног броја активних чланова, при чему је Статутом предвиђено да се тај број умањи за број оних који дуже од годину дана нису учествовали у раду САНУ. По тој рачуници 126 редовних и дописних чланова имаће прилику да гласа, а победници ће бити они за које се одлучи најмање 64 академика. Уколико кандидати не добију потребну већину, поступак кандидовања и избора се понавља по могућству на истој седници Скупштине, а најкасније у року од 30 дана. Велики утицај на ток избора имају одељења са највећим бројем чланова, у овом тренутку најбројније је Одељење медицинских наука од осам одељења колико их има у САНУ. На јесен Академију очекују још једни избори – они за нове чланове.

---------------------------------------------------------

Каквог председника желе академици ?

Василије Крестић: Да не понавља грешке претходника

То би био човек који зна шта је Академија, који има њену визију развоја, који има програм којим ће наша институција наступати у наредне четири године, који неће понављати грешке актуелног руководства. Најважније је питање програма са којима ће се кандидати појавити и да ли ће се појавити са програмима. Ако се не појаве биће тешко дати глас, јер морали бисмо да знамо шта председник хоће да учини од Академије. По мом мишљењу, нови председник морао би да поврати пољуљани углед САНУ, и то и на научном и на друштвеном плану, јер мислим да је у том погледу доста оронула.

Душан Ковачевић: Идеал је педесетогодишњи геније

Жеља је једно, а реалност је друго, као у свим областима живота. Било би идеално да будући председник Академије има 50 година, да је апсолутни геније у свом послу, да је прихватљив свим политичким опцијама, да је и у својој области и другим друштвеним делатностима подједнако актуелан и добар, да може да ради 24 сата. И могао бих да набрајам још десетак врлина. Не мислим да такав постоји, јер је Академија, као и све институције у овој земљи и цело наше друштво, подељена. Има неколико опција, од крајње левих до крајње десних, и никад се нећемо договорити јединствено око било чега, не само у Академији, него око било ког важног националног пројекта. А пошто је Академија национална институција, она у себи прелама све наше националне проблеме.

Матија Бећковић: Његош је био тек дописни члан

Постала је чувена реч Богдана Поповића, поводом избора академика Јована Дучића. Постоје две врсте академика – они који су потребни Академији и они којима је потребна Академија. Када у холу Академије видимо ко је све био њен председник лакше ћемо се досетити ко би био достојан да им се придружи. Сетимо се да је Његош био тек дописни члан, Милутин Миланковић само потпредседник. Можда ништа није речитије од телеграма који је Академији упутио Никола Тесла приликом свог избора. А написао је да је још у детињству чуо за ту најважнију и најславнију српску научну установу, а није ни сањао да ће постати њен члан па ће се, ако то до сада није заслужио, од сада потрудити да част која му је указана оправда. Без обзира на сва понижења којима је САНУ била изложена, никад није била до краја поражена. Када је Броз акламацијом биран за члана, једна рука је јавно подигнута и била је против. Била је то рука академика Ивана Ђаје! У наше време то је једина Академија на свету против које се водила бесомучна политичка кампања, која на неки начин није престала до данашњег дана. Посебност домаћег фолклора је и у томе што се неретко испостављало да су неки од оних који су је редовно оцрњивали и опорочавали највише чезнули да буду њени чланови! А и јавност је критиковала Академију зашто их одавно није изабрала!