Обнова Манакове куће после пет деценија

Манакова кућа – један од најстаријих градитељских културних споменика Београда – поново ће бити обновљена после 47 година, колико је прошло од последњих рестаураторских радова Градског завода за заштиту споменика културе. Детаљно партерно и амбијентално уређење здања подигнутог тридесетих година 19. века почеће крајем маја, најављује Мирјана Менковић, в. д. директора Етнографског музеја, под чијим окриљем Манакова кућа ради од 1968. године. Реконструкција, осавремењивање и заштита овог споменика културе од великог значаја (проглашен 1979) требало би да буде завршена до краја ове године. За тај посао Министарство културе издвојило је 33 милиона динара.

– Пројектом реконструкције који је урадио ЈАП студио предвиђа се партерно уређење куће, стварање такозваног урбаног џепа. То значи да ће бити озелењен и поплочан околни простор како би се овај културно-историјски споменик издвојио из амбијента у Улици Гаврила Принципа – објашњава в. д. директора Етнографског музеја. На списку приоритетних радова, како истиче, налази се унутрашње и спољашње осветљавање здања, уградња видео-надзора, оспособљавање противпожарне заштите, обнова свих инсталација, сређивање оба дворишта, поплочавање дела Улице Краљевића Марка и обележавање куће.

„Музеј у малом” свечано је отворен крајем 1968. као јединица Етнографског музеја у којој је смештен драгоцени легат Христифора Црниловића са сталном изложбеном поставком „Народне ношње и накит централног балканског подручја из 19. и првих деценија 20. века”. Спомен-збирка чувеног колекционара и сликара садржи 2.600 предмета од велике културне вредности, богату фото-документацију, библиотеку са око 700 стручних књига и часописа и око 22.000 листова рукописне грађе.

Како објашњава кустос и музејски саветник Драгана Стојковић, стална поставка садржи накит, сеоске и градске народне ношње из јужне Србије, Македоније и са КиМ. Експонати су распоређени у осам просторија, а представљени су шопски, моравски и вардарски тип ношњи.

– Најстарији комплет потиче из шопске области. Реч је о уникатној ношњи, нема је ниједан други музеј. Збирку ношњи и накита Црниловић је сакупљао између два светска рата, што не значи да у њој нема и других колекција. Вредном је чине и колекције дрворезбарених елемената ентеријера, ускршњих јаја, црквених реликвија, различитог посуђа, ћилима, алата појединих заната и занимања – набраја кустос Манакове куће.

Реконструкцијом овог здања стална изложба биће само делимично измењена и обогаћена. Са досадашњим и будућим програмима Етнографског музеја (изложбама, предавањима, школама и курсевима старих и традиционалних заната, продавницом сувенира) стална поставка убудуће ће имати задатак да представи најбоље српске брендове. То су, у првом реду, продукти традиционалних и уметничких заната, као и гастрономска понуда.

----------------------------------------------------------------

Старобалкански тип градске куће

Манакова кућа припада типу старобалканске куће, којих у Београду готово да више и нема. У тој групи су Конак кнегиње Љубице и кафана „Знак питања”. У државним књигама из 1860. ова кућа помиње се као „мејана” Манака Михајловића.

– Постоје приче и да је овај објекат био кућа неког турског аге, татар пошта у време кнеза Милоша, али и позната градска кафана. Здање саграђено у бондручној конструкцији има неколико нивоа: подрум сазидан у камену, приземље у којем су некада били пекара, кафана или магацин, док су на спрату биле одаје за одмор и гостињске собе. Сада се ту налази стална поставка, а у приземљу се организују тематске изложбе – објашњава кустос Манакове куће.

На крову здања у Улици Гаврила Принципа доминирају витки, лепо украшени димњаци.Препознатљиви елементи на фасади су дрвени тремови и диванхане окренути према дворишту.