Може ли Јункер да буде савезник Београдa

Начелну причу бриселских званичника која се у последње време све учесталије чује, како Европска унија „подржава Србију и земље западног Балкана које теже чланству”, чувени амерички економиста Џефри Сакс покушава да усмери у конкретном правцу. Пошавши од тога да нема ништа од пријема у ЕУ у наредних пет година, Сакс је истакао да Брисел не може само да говори „не” и да не ради ништа у наредном периоду, већ мора да покуша да помогне Србији и земљама региона да напредују. Земље попут Србије и осталих које чекају на чланство морају, рекао је, да имају бар јаснију перспективу и приступ европском тржишту, неку могућност да на основу европске будућности привуку инвестиције. ЕУ би, објаснио је даље, морала и да ради са земљама које још нису чланице, тако што ће их упутити у правцу наставка реформи, али и коришћења предности будућег чланства у циљу привлачења инвестиција.

Хоће ли Европа то заиста учинити? Има ли Брисел уопште механизме да јаче подржи Србију, тако да њено интересовање за приступање ЕУ, али и заинтересованост осталих пет земаља балканског региона које стреме ка ЕУ, не спласне у наредној петогодишњој паузи проширења? Ово питање поставља се тим пре што је ЕУ, кад је хтела, умела чак и да прима нове чланице мимо сопствених правила – Грчку (1981), иако се томе противила Европска комисија, Кипар (2004), с његовим поделама, Бугарску и Румунију, неспремне за чланство. А од ње се сада и не тражи толико, већ указује да се броји помоћ, не подршка.

Процене посматрача, нажалост, кажу да могућности за већу помоћ Брисела у будућих пет година нису богзна какве. Што због геостратешких прилика, устаљених европских узанси, расположења тамошњих грађана…

Истичући да је „Сакс, наравно, управу”, Никола Јовановић, програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој, сматра да су шансе да апел уроди плодом минималне, јер је ЕУ неспремна за тако нешто. „Она нема амбицију да иде изнад до сада дефинисаног, кад је у питању проширење, а то је, у садашњим околностима, недовољно”, објашњава Јовановић, који, додуше, сматра и да треба покушати да се отвори прича са Жан-Клод Јункером, председником ЕК, јер „он може бити важан савезник”.

А ЕУ би могла да помогне на више начина. „Прво, да заиста почне преговоре са Србијом, без даљих условљавања, и да темпо преговора бар приближно одговара ранијим преговорима. Друго, да се оформи фонд за капиталне инвестиције, или да се дотације из ИПА фонда претворе у капиталне инвестиције, као што је случај у Турској. И треће, да се не оспорава право Србије да задржава преференцијалне економске и политичке везе с другим деловима света, све док то не представља директно кршење европског правног поретка, што сада није случај”, каже Јовановић.

И Слободан Зечевић, научни саветник Института за европске студије, идеју америчког економисте схвата превасходно као позив за брже отварање поглавља, „што је кључно, јер онда имате директне разговоре са ЕУ, о томе шта није у реду, шта треба да се мења у законодавству и где то ми нисмо усаглашени с њима”, затим, за већу финансијску помоћ, брже усаглашавање законодавства, остваривање ССП-а, али и као позив на институционалну припрему земаља за улазак у ЕУ.

А поводом Саксовог става да би ЕУ земље које још нису чланице морала да упути у правцу наставка реформи, али и коришћења предности будућег чланства, каже да би она могла да пружи боље инструкције у вези с коришћењем средстава која добијају из европских фондова, како да их користе и како да конкуришу за њих.

Међутим, Горан Николић, такође из Института за европске студије, истиче да, поред средстава које даје из претприступних фондова (од 2000. три милијарде, а до 2020. милијарду и по евра) ЕУ не може сада више ништа друго да обезбеди. Мишљења да Сакс жели да подстакне европске структуре да направе неки нови инструмент за подршку приливу инвестиција западном Балкану, будући да постојећим инструментима то не могу да ураде, овај економиста износи уверење „да би ЕУ учинила тако нешто, потребно је огромно време, а плашим се да се то не може догодити у наредних пет година”. И новац за отклањање последица поплава обезбедили су из суме која претходно није повучена. Он, иначе, каже да би ЕУ, рецимо, могла само начелно да позове компаније да више инвестирају на овом простору. Николић подсећа на раније пренету оцену да се у овом тренутку земље западног Балкана праве као да иду према ЕУ, а да се ЕУ прави да је процес придруживања прави.