Шумадинац неће швајцарце

Већина нас сања да ће једног дана поштар закуцати баш на наша врата и обрадовати нас вестима да смо управо наследили богатог даљег рођака о чијем животу смо слушали само мистериозне приче. Из тог разлога, пре неколико дана многима је заиграло срце када су у „Политици” прочитали оглас којим швајцарски Окружни суд у Плесуру тражи наследника Миодрага Никодијевића, српског држављанина који је годинама живео и радио у швајцарском граду Хур. Миодраг Никодијевић, преминуо је 29. јануара 2014. године у Хуру, а суд је путем огласа позвао потенцијалне наследнике да се у року од годину дана јаве окружном судији и докажу своја наследна права. Уколико то не учине заоставштина ће се доделити познатим правним наследницима.

А познати правни наследник, Никола Никодијевић (34), једини син Миодрага и Славице Никодијевић из села Овсиште код Тополе, не плаши се евентуалне конкуренције. Ма како примамљиво изгледао овај оглас, Никола каже да у Швајцарској нема шта да наследи. Реч је о уобичајеним бирократским процедурама швајцарског суда, објашњава Никола. Сво родитељско имање налази се у родном селу крај Тополе, а што се тиче српске државе Никола и његова мајка Славица једини су Миодрагови наследници.

– Мајка ми је објаснила да је суд тражио од нашег министарства податке о томе да ли отац има још деце. Будући да министарство није одговорило на захтев суда, судија је дао јавни позив за тражење наследника. На тај начин су заштитили себе од евентуалних неправилности – каже Никола који са супругом Иреном и шестогодишњим сином Луком живи у Крагујевцу.

Иако су његови родитељи готово 30 година живели и радили у Швајцарској, Никола нема жељу да се одсели из Крагујевца. Док његови познаници који су се домогли запада не помишљају да се врате у Србију, Никола, како каже, не помишља да је напусти.

Те давне 1986. године, Миодраг и Славица су спаковали кофере и кренули „трбухом за крухом” у бели свет. Јединог сина поверили су на чување родбини, а Николу су одгајили ујак и ујна. Родитељи су му говорили да не желе да се он мучи као они у туђини. У Србији је могао пристојно да живи од новца који су они зарађивали у Швајцарској.

Био је међу својима, школовао се, а нико га није посматрао као грађанина другог реда.

Када су отишли Никодијевићи нису имали ништа, али су убрзо купили кућу и проширили породично имање у родном Овсишту. Миодраг и Славица радили су у кухињи, прво хотелској, а потом и болничкој. Миодраг је већ средином деведесетих година, због проблема са кичмом, отишао у инвалидску пензију. Од тада је више времена проводио у родном селу, живећи са сином Николом. Његова супруга Славица, иако има 56 година, и даље ради у швајцарској болничкој кухињи. Најтеже јој пада, како каже наш саговорник, раздвојеност од јединог унучета.

– Када сам био мали, наравно да сам патио за родитељима. Ипак, никада ме није привлачио живот у Швајцарској. Идем тамо само туристички и, гледано из тог угла, земља је прелепа. Ипак, не бих могао тамо да живим. Недостаје ми српски менталитет и топлина у међуљудским односима. Истина је да тамо људи не брину око плаћања рачуна нити се муче да „скрпе” месец. Доста тога добијаш, али много губиш. Ипак се нигде не живи тако добро као у Србији – мишљење је нашег саговорника.

Никола има малу фирму која сарађује са „Фијатом”, обрађује имање у Овсишту, које му је оставио отац. Узгаја трешње и вишње. Потврђује да од пољопривреде не може да се живи, али како каже, сваки додатни приход добро дође. Доста путује, највише у Италију и Швајцарску, али, уз осмех истиче, да му је Шумадија у срцу.