Заливање „Герусије”

Тешко просветним радницима у чију одбрану стану Андреа Јовановић и Стефан Танасијевић. „Политици“ су се представили као чланови „Герусије“, „колектива који се бави теоријско-аналитичким радом“ и људи за које је поливање водом министра који се усуди да уђе међу штрајкаче права ситница, нешто због чега не треба „лажно моралисати“. Штавише, то поливање је заправо одлична ствар јер ће из тог примера ђаци моћи да науче да „не остају по страни већ да се за своја права боре“ („Министар, цар и петља“, Погледи од 23.марта).

Да онда убудуће похваљујемо и ђаке који бију своје професоре? По овој је логици можда и осуда ђачког насиља над професорима „лажни морализам“? Да ли ми Андреа Јовановић и Стефан Танасијевић саветују да малим силеџијама убудуће кажем: Браво, научили сте да не остајете по страни већ да се борите за своја права!

Или да им препоручим да професоре поливају водом кад су незадовољни оценом коју добију? А ако при руци немају бочицу воде, да користе друге течности, или шта им се нађе при руци?

Да ли би „Герусија“, шта год била, стала иза таквог става?

Ни стил им није јача страна. Кажу да мој дискурс задобија манир једне епопеје, који је уједно и један вид измештања перспективе испољен у первертираној критици, да су моје добронамерне критике перфидног усмерења, док моје тактичке поставке само доприносе репродуковању матрице. Шта год то значило.

Тешко просветним радницима, али тешко и ђацима са оваквим узорима.

Новинарка „Политике”