Zalivanje „Gerusije”

Teško prosvetnim radnicima u čiju odbranu stanu Andrea Jovanović i Stefan Tanasijević. „Politici“ su se predstavili kao članovi „Gerusije“, „kolektiva koji se bavi teorijsko-analitičkim radom“ i ljudi za koje je polivanje vodom ministra koji se usudi da uđe među štrajkače prava sitnica, nešto zbog čega ne treba „lažno moralisati“. Štaviše, to polivanje je zapravo odlična stvar jer će iz tog primera đaci moći da nauče da „ne ostaju po strani već da se za svoja prava bore“ („Ministar, car i petlja“, Pogledi od 23.marta).

Da onda ubuduće pohvaljujemo i đake koji biju svoje profesore? Po ovoj je logici možda i osuda đačkog nasilja nad profesorima „lažni moralizam“? Da li mi Andrea Jovanović i Stefan Tanasijević savetuju da malim siledžijama ubuduće kažem: Bravo, naučili ste da ne ostajete po strani već da se borite za svoja prava!

Ili da im preporučim da profesore polivaju vodom kad su nezadovoljni ocenom koju dobiju? A ako pri ruci nemaju bočicu vode, da koriste druge tečnosti, ili šta im se nađe pri ruci?

Da li bi „Gerusija“, šta god bila, stala iza takvog stava?

Ni stil im nije jača strana. Kažu da moj diskurs zadobija manir jedne epopeje, koji je ujedno i jedan vid izmeštanja perspektive ispoljen u pervertiranoj kritici, da su moje dobronamerne kritike perfidnog usmerenja, dok moje taktičke postavke samo doprinose reprodukovanju matrice. Šta god to značilo.

Teško prosvetnim radnicima, ali teško i đacima sa ovakvim uzorima.

Novinarka „Politike”