Данска није претња Русији

Амбасадора Краљевине Данске у Србији Михаела Борга Хансена ситуација у Украјини занима и више него што му то оквири уобичајене дипломатске службе налажу. Наиме, пре него што је средином септембра прошле године предао акредитиве у Београду, дански дипломата је четири године био амбасадор своје земље у Украјини. У својој тридесетогодишњој каријери био је дипломатски представник у Москви, Вашингтону и Лондону, а професионално је везан и за безбедносна питања, попут учешћа у групи за питања контроле конвенционалног наоружања НАТО-а.

У интервјуу за „Политику“ каже да је криза у Украјини, која траје већ више од годину дана, за њега ипак била велико изненађење, јер је по његовом одласку из Кијева припремљен уговор о слободној трговини између ЕУ и Украјине, који на крају није био ни потписан.

„Међутим, сама суштина кризе није ограничена само на Украјину, него је то криза читавог друштва, како у Украјини, тако и у Русији. Ово се не дешава случајно, већ је део дугог процеса који траје већ извесно време и који је кулминирао убрзо пошто сам напустио Кијев“, каже Борг Хансен.

Који закључак извлачите из те кризе?

Ова криза показује да је неопходна реформа целокупног друштва и друштвеног система. Сви говоре „украјинска криза”, али је то такође и „руска криза”. Ви то у Србији знате веома добро. Због чега су ваши грађани нарочито заинтересовани за улазак у ЕУ? Зато што желе бољи квалитет живота, посао, бољу плату и бољу будућност. Исте ствари желе и у Украјини.

Да, али то није једини разлог због кога је избила криза у Украјини, ту има и спољног утицаја.

Тачно, али због чега су људи изашли на улице у Кијеву (Мајдан)? И због чега је Русија тако снажно реаговала против тога? Изашли су због незадовољства корупцијом и владавином олигарха. Мислим да ће у моменту када реформе у Србији и Украјини успеју, а мислим да ће успети пре у Србији него у Украјини, истог тренутка то утицати и на саму Русију, јер су економске и друштвене везе између Украјине и Русије веома тесне.

Чиме би то требало да резултира у Украјини?

Уколико реформски процес у Украјини добије замах, уколико буде скршена моћ тајкуна, ако се ефикасно буде деловало против корупције, можемо са сигурношћу рећи да ће се постићи ефекат преливања и на саму Русију и да ће грађани у Русији рећи да ни они не желе тајкуне, да не желе да Владимир Путин одлучује о свему и да желе да живе као и грађани ЕУ.

Чини се да су разлике између Украјинаца и Руса много дубље него што је заједнички ниво на коме су корупција, олигарси и тежња за бољим животом.

У амбасади Украјине овде у Београду имате представницу те земље која, на питање шта је по националности, јер говори руски који јој је матерњи језик, увек одговара „ја сам лојалан грађанин Украјине, независно од тога да ли говорим руски или украјински језик”. До 2014. године не постоји историја „етничких” тензија и сукоба у Донбасу. Многе људске патње су могле бити избегнуте. Рат се не мора наставити уколико се покаже дужно поштовање према независности Украјине и њеним политичким изборима.

У Русији су незадовољни ставовима Данске поводом Украјине. На корак смо од ситуације у којој је Русија најавила да ће Данску сматрати директном претњом. Може ли се нешто изменити у билатералним односима?

Данска је, као и друге земље чланице ЕУ, увела економске санкције Русији као реакцију на анексију Крима, као што је увела и забрану уласка у Данску за појединце који су допринели развоју кризe. То наравно има одређени утицај на билатералне односе, али било би свакако неразумно сматрати да сама Данска представља директну претњу Русији.

Какав је став ваше земље и ваше лично мишљење поводом упозорења руског амбасадора Михаила Вањина у недељу у Копенхагену да ће дански ратни бродови бити легитимне мете руских нуклеарних пројектила уколико се Данска придружи одбрамбеном штиту под америчким вођством?

Министар спољних послова Данске Мартин Лидегард је изјаву руског амбасадора описао као неприхватљиву и поручио да би требало водити уздржан дијалог. Одбрамбени штит није уперен против Русије. Као што то руски амбасадор тачно наводи, руски нуклеарни пројектили могу да угрозе одбрамбени штит, пошто он и није погодан за неутралисање руског нуклеарног оружја.

Како бисте оценили став Србије поводом украјинске кризе? С обзиром на то да сте боравили у Украјини као дипломатски представник, да ли сматрате да Срби не разумеју неке ствари и реалну ситуацију?

Сами приоритети Србије који се тичу спољне политике – ЕУ интеграције и избор да не тражи чланство у НАТО-у, требало би да помогну у разумевању жеље других европских земаља за формулисање сопствене политике. Србија и Данска не желе ексклузивне сфере утицаја у Европи.