Danska nije pretnja Rusiji

Ambasadora Kraljevine Danske u Srbiji Mihaela Borga Hansena situacija u Ukrajini zanima i više nego što mu to okviri uobičajene diplomatske službe nalažu. Naime, pre nego što je sredinom septembra prošle godine predao akreditive u Beogradu, danski diplomata je četiri godine bio ambasador svoje zemlje u Ukrajini. U svojoj tridesetogodišnjoj karijeri bio je diplomatski predstavnik u Moskvi, Vašingtonu i Londonu, a profesionalno je vezan i za bezbednosna pitanja, poput učešća u grupi za pitanja kontrole konvencionalnog naoružanja NATO-a.

U intervjuu za „Politiku“ kaže da je kriza u Ukrajini, koja traje već više od godinu dana, za njega ipak bila veliko iznenađenje, jer je po njegovom odlasku iz Kijeva pripremljen ugovor o slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine, koji na kraju nije bio ni potpisan.

„Međutim, sama suština krize nije ograničena samo na Ukrajinu, nego je to kriza čitavog društva, kako u Ukrajini, tako i u Rusiji. Ovo se ne dešava slučajno, već je deo dugog procesa koji traje već izvesno vreme i koji je kulminirao ubrzo pošto sam napustio Kijev“, kaže Borg Hansen.

Koji zaključak izvlačite iz te krize?

Ova kriza pokazuje da je neophodna reforma celokupnog društva i društvenog sistema. Svi govore „ukrajinska kriza”, ali je to takođe i „ruska kriza”. Vi to u Srbiji znate veoma dobro. Zbog čega su vaši građani naročito zainteresovani za ulazak u EU? Zato što žele bolji kvalitet života, posao, bolju platu i bolju budućnost. Iste stvari žele i u Ukrajini.

Da, ali to nije jedini razlog zbog koga je izbila kriza u Ukrajini, tu ima i spoljnog uticaja.

Tačno, ali zbog čega su ljudi izašli na ulice u Kijevu (Majdan)? I zbog čega je Rusija tako snažno reagovala protiv toga? Izašli su zbog nezadovoljstva korupcijom i vladavinom oligarha. Mislim da će u momentu kada reforme u Srbiji i Ukrajini uspeju, a mislim da će uspeti pre u Srbiji nego u Ukrajini, istog trenutka to uticati i na samu Rusiju, jer su ekonomske i društvene veze između Ukrajine i Rusije veoma tesne.

Čime bi to trebalo da rezultira u Ukrajini?

Ukoliko reformski proces u Ukrajini dobije zamah, ukoliko bude skršena moć tajkuna, ako se efikasno bude delovalo protiv korupcije, možemo sa sigurnošću reći da će se postići efekat prelivanja i na samu Rusiju i da će građani u Rusiji reći da ni oni ne žele tajkune, da ne žele da Vladimir Putin odlučuje o svemu i da žele da žive kao i građani EU.

Čini se da su razlike između Ukrajinaca i Rusa mnogo dublje nego što je zajednički nivo na kome su korupcija, oligarsi i težnja za boljim životom.

U ambasadi Ukrajine ovde u Beogradu imate predstavnicu te zemlje koja, na pitanje šta je po nacionalnosti, jer govori ruski koji joj je maternji jezik, uvek odgovara „ja sam lojalan građanin Ukrajine, nezavisno od toga da li govorim ruski ili ukrajinski jezik”. Do 2014. godine ne postoji istorija „etničkih” tenzija i sukoba u Donbasu. Mnoge ljudske patnje su mogle biti izbegnute. Rat se ne mora nastaviti ukoliko se pokaže dužno poštovanje prema nezavisnosti Ukrajine i njenim političkim izborima.

U Rusiji su nezadovoljni stavovima Danske povodom Ukrajine. Na korak smo od situacije u kojoj je Rusija najavila da će Dansku smatrati direktnom pretnjom. Može li se nešto izmeniti u bilateralnim odnosima?

Danska je, kao i druge zemlje članice EU, uvela ekonomske sankcije Rusiji kao reakciju na aneksiju Krima, kao što je uvela i zabranu ulaska u Dansku za pojedince koji su doprineli razvoju krize. To naravno ima određeni uticaj na bilateralne odnose, ali bilo bi svakako nerazumno smatrati da sama Danska predstavlja direktnu pretnju Rusiji.

Kakav je stav vaše zemlje i vaše lično mišljenje povodom upozorenja ruskog ambasadora Mihaila Vanjina u nedelju u Kopenhagenu da će danski ratni brodovi biti legitimne mete ruskih nuklearnih projektila ukoliko se Danska pridruži odbrambenom štitu pod američkim vođstvom?

Ministar spoljnih poslova Danske Martin Lidegard je izjavu ruskog ambasadora opisao kao neprihvatljivu i poručio da bi trebalo voditi uzdržan dijalog. Odbrambeni štit nije uperen protiv Rusije. Kao što to ruski ambasador tačno navodi, ruski nuklearni projektili mogu da ugroze odbrambeni štit, pošto on i nije pogodan za neutralisanje ruskog nuklearnog oružja.

Kako biste ocenili stav Srbije povodom ukrajinske krize? S obzirom na to da ste boravili u Ukrajini kao diplomatski predstavnik, da li smatrate da Srbi ne razumeju neke stvari i realnu situaciju?

Sami prioriteti Srbije koji se tiču spoljne politike – EU integracije i izbor da ne traži članstvo u NATO-u, trebalo bi da pomognu u razumevanju želje drugih evropskih zemalja za formulisanje sopstvene politike. Srbija i Danska ne žele ekskluzivne sfere uticaja u Evropi.