Роковник

Кад нам се председник врати из Минхена, премијер из Белановице, а председник скупштине са скијања, догодиће се састанак на врху који би требало да реши кризу у земљи. Биће то, кажу, већ у понедељак. „Ногу је повукао” председник.

Он је позвао телевизију, пре него што је отишао у Минхен (ствар је хитна и не може да чека да се врати) и позвао другу двојицу да у понедељак не заказују неке друге обавезе како би се сва тројица позабавила том кризом.

Онда је председник парламента случајно гледао телевизију, мало размислио о позиву, позвао новинаре и поручио председнику да ће да дође. Хоће, каже, и он да преузме одговорност да се ова криза реши. А тамо преко недеље ће, ако премијер закаже владу, можда и он да закаже скупштину.

После неког времена, јавио се и премијер. И он је, сва срећа, био поред телевизора. Он је онда позвао свој кабинет, рекао им да дају саопштење да и он пристаје. Ови су онда позвали телевизију, која је под назнаком „хитно” јавила да ће и премијер да дође у понедељак на састанак јер и он хоће да учествује у разрешењу кризе.

И ето.

А ако се неко пита зашто се не састану неки други дан, можда јуче, да кажемо да није могло. Није због спорости наших медија. Док је прво председник позвао ову двојицу, па док су то медији пренели, па док су ова двојица одговорили, па опет медији пренели, није било времена и за састанчење. Петак поподне, сви уморни, иде викенд, људи путују, и тако. Није се могло. 

Али, добро. Добро је и у понедељак. Сва срећа да је могло и тада, да је термин упражњен, иначе ко зна да ли би после имали кад да се нађу. Све је пребукирано. Да није за три дана, о кризи у земљи можда би причали тек за три недеље. Како? Па, ето овако. 

За уторак је председник већ заказао састанак Националног савета за безбедност да каже народу да је земља стабилна и да не падају у панику или не дај боже неку депресију.

Среда је слободна, али је 13, баксузан дан, тада се ништа не ради. У четвртак је премијер заказао седницу владе, очи у очи, не телефоном, а то би могло да потраје. У петак би могло да се деси да председник скупштине закаже ванредну седницу парламента, а ако је и не закаже тај петак је ионако државни празник, нерадан је дан, па не би ваљало да се крши закон никаквим радом.  

Онда стиже викенд, у суботу свако од њих има неке обавезе, што у Белановици, што на скијању, или заказану кафу код тате и маме. У недељу се не ради нигде у свету па не мора ни код нас и то је резервисано за недељни ручак и... а да!

Албанци најавили проглашење независности. Где баш у недељу? Можда не би било лоше да им неко од ове тројице јави да помере то за неки други дан, јер је код нас тренутно криза, па док не нађемо неко решење. Нека закажу за неки други датум, само да не буде у понедељак 18. јер тад су нешто помињали да ће Ђелић у Бриселу да потпише споразум који ће скупштина касније да обори. Не знамо тачно ког дана.

Ето, једноставно нема се више времена.