Градске пруге у лошем стању

Искакање вагона из колосека, превртање цистерни које превозе опасне материје, изливање штетних хемикалија и ударање возова у бранике колосека показатељи су стања српских железница. Превртање вагона цистерни натоварених пропан-бутаном у близини Овче и Падинске скеле подстакло је јуче градске челнике да од предузећа „Железнице Србије” затраже хитну поправку пруга које пролазе кроз Београд.

Подсећајући да надлежност над железничким саобраћајем припада Републици, Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине, рекао је да превртање цистерни представља неодговорност оних који би требало да одржавају тај део пруге.

– Имали смо среће. Да је пропан-бутан исцурио из цистерни, била би катастрофа – нагласио је Божовић истичући да је превоз оваквих материја кроз град безбедан једино ако се обавља под контролом, што није био случај на делу пруге код Зрењанинског пута.

Према речима Милета Локаса, директора медија центра „Железница Србије”, иако ова пруга служи искључиво за теретни саобраћај, за њено одржавање одговорне су „Железнице”.

– Јуче смо почели монтирање дизалица које би данас требало да подигну преврнуте цистерне – рекао је Локас.

Он, међутим, није желео да пре окончања истраге каже да ли је узрок незгоде лоше стање пруге.

Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, рекао је да је протеклих година доста учињено на повећању безбедности на железничким пругама, као и да је све пруге у Србији пројектовао ЦИП кога „Железнице” ангажују приликом одржавања.

Према подацима стручњака Саобраћајног факултета, у Србији дневно саобраћа од 5.000 до 10.000 теретних вагона, а овакве незгоде се дешавају и у свету.

– Није неуобичајено да дође до превртања вагона, али не може се догађај код Зрењанинског пута посматрати изоловано од целокупног стања у коме се налази наша железница – сматра Драгомир Мандић, професор Саобраћајног факултета.

У јавности су се појавиле шпекулације да је узрок превртања цистерни у близини ПКБ-а оштећење на вагону, али Милутин Миловановић, професор Машинског факултета и директор Института „Кирило Савић”, објашњава да је такав сценарио могућ једино под условом да се композиција кретала великом брзином, или да је машиновођа нагло променио правац.

– Реч је о прузи којом саобраћају теретни возови, а они се крећу брзином од 20 до 30 километара на час, што је недовољно да би дошло до било каквог пуцања осовине на вагону. Највероватније је до превртања дошло због пуцања шине или дрвеног прага на прузи – објашњава Миловановић и додаје да у оваквим ситуацијама „Железнице Србије” обично позову Институт да учествује у истрази, што овога пута није био случај.

Према његовим речима, овај део пруге се релативно слабо користи, али сам пролаз возова кроз Београд је критичан тако да се ни путничке композиције не крећу брже од 30 километара на час.