Нетанијаху брине Брисел

Постављајући израелско-палестински мир у раван стратешког приоритета, Европска унија показује намеру да се директно умеша у решавање конфликта који деценијама таложио сурове грешке одређујући геополитичке контуре читавог Блиског истока.

Није први пут да Брисел показује амбицију да уђе на територију на којој се Америка сматра ексклузивним брокером одлучивања, а најновији повод ангажмана Брисела је предизборна реторика израелског премијера.

Европска унија, као и администрација Барака Обаме, не крију отворено незадовољство изјавама Бењамина Нетанијахуа који је под сумњу довео решење палестинског питања по формули две државе – темељ америчке и европске политике за решење блискоисточног конфликта.

Док свет чека да види каква ће бити нова Нетанијахуова влада, шеф француске дипломатије Лоран Фабијус најављује да ће после консултација са партнерима тражити резолуцију Савета безбедности УН која би дала чврст оквир за решавање израелско-палестинског конфликта и обнову мировних преговора прекинутих априла прошле године.„Надам се да партнери који су били уздржани више неће бити уздржани”, рекао је он подразумевајући Американце који су Израел штитили од било каквих иницијатива у УН али сада наговештавају да нису спремни да стану иза анти-мировних изјава израелског премијера.

Шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини, најављујући амбицију Уније да се активније укључи у мировни процес који се води уз америчко посредовање, позвала је прошле недеље Израелце и Палестинце да што пре обнове преговоре прекинуте прошлог априла.

Нетањаху је после изборне победе деснице покушао да ублажи изјаву да палестинске државе неће бити док је он премијер, и под растућим притиском савезника прихватио да одмрзне прикупљене порезе који припадају Палестинској власти.

Лидеру Ликуда мало верују и у Вашингтону и у Бриселу. Председник Обама је и после Нетањахуових накнадних објашњења рекао да је тешко замислити како би палестинска држава могла да буде формирана, што могуће наговештава спремност да се конфликт решава у оквирима УН а не путем директних преговора на чему је досад инсистирао Вашингтон.

У временима у којима многи процењују да је формула две државе озбиљно угрожена масовном градњом јеврејских насеља на палестинским територијама окупираним још од рата 1967, ЕУ размишља о могућности бојкота или упозоравања на порекло производа који долазе из тих насеља.

САД су у децембру гласале против предлога палестинске резолуције којом се Израел позива на повлачење са Западне обале и источног Јерусалима како би његов арапски део постао главни град палестинске државе која би се основала до краја 2017.

Француска је, заједно са Британијом и Немачком, крајем прошле године Савету безбедности такође предала нацрт резолуције која одређује прецизне параметре за решење конфликта, али је текст одложен до после израелских избора.

Много тога се у међувремено променило. У ситуацији најгорих односа са неком вашингтонском администрацијом од стварања Израела 1948, ЕУ процењује да би њена мировна иницијатива могла да добије снажнију подршку атлантског савезника и тиме ојача геостратешку позицију Уније у свету.

Унија, која обезбеђује највећу помоћ Палестинцима,  још од 2009. позива Израел да прихвати решење две државе и да са Палестинцима подели Јерусалим. Суочени са одбојношћу израелске деснице, Европљани су током последњих шест година Нетанијахуове власти били веома критични према политици Тел Авива. Најоштрије су осуђивали насељавање Западне обале или „разорне ефекте” војне акције у Гази 2014. Када је убијено 2.100 Палестинаца, огромна већина цивила, готово трећина деце.

После шест деценија конфликта и 21 године од потписивања првог израелско- палестинског споразума у Ослу, после више од две деценије неуспешног преговарања, Шведска је у новембру 2014. постала прва западна земља која је признала палестинску државу.

Иако је одлука изазвала „иритације и мучнину” израелских званичника, незадовољство Нетањахуовом политиком исказано је и у парламентима Британије, Шпаније, Француске и Ирске.

Потврђујући своје стратешке интересе, Европска унија, највећи трговински партнер Израела, недавно је именовала свог новог представника за Блиски исток, а италијански дипломата Фернандо Ђентилини имаће задатак и да појача динамику рада квартета – САД, ЕУ, Русија и УН.