Пепси кола у венама

Још у 17. веку описани су симптоми синдрома немирних ногу. Упркос томе, скуп веома непријатних, а бројних симптома у савременој медицинској литератури и стручној јавности углавном је занемарен. Како изгледа клиничка слика немирних ногу и како се поставља дијагноза? Наша саговорница, професорка клиничке физикалне терапије, др Олга Поповић-Младеновић, специјалиста физијатар, објашњава:

– Дијагноза се поставља према четири веома јасна симптома. То су неиздржив нагон за покретањем ногу повезан с непријатним осећајем некакве активности дубоко у ногама, затим, осећај привременог олакшања с помицањем ногу, погоршање тегоба у сну или за време мировања, и погоршање тегоба ноћу. Овај синдром понекад се јавља у оквиру неких болести, као што је анемија, или као што је недостатак магнезијума и фолне киселине код пацијената који узимају неуролептике… Ако се ради о пацијентима који пате од недостатка витамина Бе 12, описане тегобе карактеристичне за синдром немирних ногу – утичу на кретање, а јављају се и дању. Ове тегобе престају после терапије витаминима.

Мада је реч о непријатности која се јавља код приличног броја људи (неке статистике крећу се у процентима од два до петнаест) они ретко затраже помоћ лекара упркос психичким и емоционалним поремећајима до којих ове тегобе често доводе. Зато др Олга Поповић-Младеновић саветује:

– Најпре треба преконтролисати крвну слику. Ако је она добра, онда се, уз постојање клиничке слике, несумњиво ради о синдрому немирних ногу. У том случају препоручујем вежбе истезања за мишиће стопала и потколенице, посебно за спољне мишиће потколенице. Масажа је веома важна јер овај синдром прати бол изазван недовољном еластичношћу фасција (омотача око мишића) који не може да прати пуњење мишића крвљу. Ручна масажа не сме да буде агресивна и ефикаснија је ако се употребљава нека антифлогистична крема.

Синдром немирних ногу јавља се подједнако код жена и код мушкараца, код младих и старих. Претпоставка је да је тај синдром метаболички, али то није потврђено ни великим студијама. Овај синдром није посебно опасан, али захтева стручну помоћ после које нестаје, а миран сан се враћа пацијенту, замореном од непрекидне „ноћне вожње” бицикла у кревету. Није чудно што је овај синдром познат и као „Елвисове ноге” и „Пепси кола у венама”.