Рад у башти као терапија

Зеленило прија човеку, то је доживљај који код човека несумњиво буди пријатна осећања па се на таквим сазнањима развила хортикултурна или вртна терапија.

Ова дисциплина користи физичке и психичке добробити које даје рад у башти како би помогла пацијентима у лечењу и рехабилитацији. Најпопуларнија је у Америци и Великој Британији, а све заступљенија у Аустрији, Немачкој. Истраживања су показала да од вртне терапије користи могу имати људи с тешкоћама у развоју или учењу, старији, они који су незапослени, жртве неког насиља, инвалиди, хронични болесницима…Вртна терапија може да помогне и бржем опоравку после срчаног или можданог удара.

Друштва за физикалну медицину и рехабилитацију у западној Европи поручују да врт делује на сва човекова чула и препоручују да пацијент гледа, слуша, чује, додирује, мирише, па чак и окуси плодове врта. Подсећају како су воћњак, цветне леје и башта с поврћем подстицајно зелено окружење које зрачи надом и оптимизмом а човеку сликом говори како се живот увек наставља.
Понекад ове „зелене површине” треба уређењем прилагодити могућностима и потребама одређеног типа пацијената. На срећу, рад у врту је активност која се може прилагодити различитим потребама: онима у инвалидским колицима потребне су повишене вртне површине како би о биљу могли бринути из својих колица. За слепе особе потребан је врт у коме могу да уживају осталим чулима. Особама с боловима у леђима, артритисом и сличним ограничењима треба набавити прикладна помагала и алате.

Боравак уз биљке неопходан је и користан свима. Зато препорука вртних терапеута гласи да чим дођемо с посла изађемо у башту или на терасу и посматрамо своје или туђе зелене биљке.

Свако може у свом животном простору да пронађе место за неки леп, мирисан цвет, за неко зелено дрво. Они не траже много, а за сваки тренутак који им посветите богато вас награђују. Чак и када нисте болесни већ само љути, нерасположени или можда тужни. Испразните негативне емоције: ишчупајте коров или биљку коју не волите, или само прекопајте земљу. Усредсређеност на задатак и покрети руку код копања или чупања могу помоћи у ослобађању стреса, напетости и агресије.