Власт не жели новинарство

Од нашег специјалног извештача

Мадрид – Елита их зове Чавесовим ђаволима, застрашују људе и прете да ће, дође ли на власт Подемос, нова странка израсла из масовног покрета незадовољника извести револуцију, конфисковати станове, одузети новац и завести систем по угледу на боливарски социјализам у Венецуели, каже за „Политику” Мигел Мора, који је и сам до пре неколико месеци, са платом од 150.000 евра годишње и дугогодишњим уредничким, коментаторским и дописничким стажом  у „Паису”, припадао малобројном елитном сталежу.

Разговор водимо у дневној соби његовог стана, где неколико упаљених компјутера и једна новинарка указују да је то постала просторија са двоструком употребом. Када је Мигел Мора после 22 године сјајне каријере у некада култном листу левичарске оријентације одлучио да напусти „Паис”, са још десетак новинара ступио је у партнерски однос, уложили су из свог џепа 20.000 евра, скупили преко интернета још двадесет и покренули дигитални недељник „Контексто”. Обавезали су се да ће годину дана радити бесплатно, док ће хонораре исплаћивати само спољним сарадницима.

Зашто је то урадио? Мигел на ово питање одговара жучно и сигурно, огорчен на стање медија у Шпанији и целој Европи.

„Медији су се предали, поготово они важнији. Престали су да обављају новинарску функцију и не могу да играју улогу контролора власти. Европом доминира десница и медији су подређени властима, институцијама и компанијама. Претворили су се у пропагандне кабинете својих власника, а често ни не знају ко су они. Изгубили су независност и више им се не верује.”

Наводи пример „Паиса”. Настао у време када је после смрти Франка обновљена демократија, „Паис” је један од најзначајнијих листова у Европи, са великим утицајем и, како каже Мигел Мора, огромним профитом. И њега је, по сведочењу овог новинара, задесило да потпадне под власништво „неког” банкарског конзорцијума и „неког” милијардера и први пут кад није забележен профит, отпустили су 130 новинара, док је дирекција повећала своје астрономске плате.

„Да сам остао у ’Паису’, био бих саучесник у том послу. Овако, решили смо да спасемо професију и да у овој изборној години, кад Шпанију очекују узбудљиви догађаји, допринесемо истинитој и образложеној информацији. У ’Паису’ су ме вратили из Париза, где сам био дописник, али ме нису отпустили, само су ми рекли да ћу бити негде распоређен. Задржали су ме и оставили ми исту плату, само да не таласам.”

У музеју Прадо, у приватном стану, у отменом ресторану или у бирцузу, после позоришне представе или на књижевној вечери, ниједан разговор данас у Мадриду, без обзира на то са ким и где се води, не може да прође без коментара и анализе предизборне политичке сцене. Партија Подемос настала је пре годину дана, али је учинила да се деполитизовано грађанство нагло заинтересује за политичка дешавања. Странка је после само три месеца постојања на изборима за Европски парламент освојила пет посланика, а на домаћем терену окушала се у Андалузији, традиционалном бастиону социјалиста, где је освојила петнаест одсто гласова и постала трећа по снази.

Она је, чини се, дала наду и друштву окупљеном око „Контекста” да ће се нешто променити у овој „врло исквареној демократији”, како каже Мигел Мора, и да ће Шпанија поћи путем обнове урушених демократских институција.

„Кажу да долази ђаво. А та сатана смо ми. Горе од овог не може да буде. Корупција је прожела целу владајућу класу, они не поштују грађане своје земље, нема перспективе за младе, политичари су потчињени банкама. Продали су демократију, добили новац. Ко жели са њима да сарађује нека настави, ја нећу”, каже Мора.

Чини се да је „Контексто” нашао формулу како да привуче публику иако се не бави ни трачевима нити разголићеним фигурама, али су дани када ће новинари моћи да буду плаћени за свој рад још далеки и неизвесни. За два месеца, дигитални „Контексто” стекао је 130.000 читалаца и 15.000 пратилаца на „Твитеру”. Редакција мора, каже, да се труди да обезбеди истиниту причу, све информације и репортаже доносе се директно са терена, нема рециклаже.

„За разлику од власти која не жели новинарство, него своје услужне центре.”

Хоће ли слобода умети да пева ако Подемос заиста освоји власт на изборима, питамо Мигела Мору.

Као добар новинар, без обзира на своју веру да долазе боља времена, он ипак показује дозу скептицизма. Свако се поквари кад дође на власт. Власт не жели новинаре. А да је ситуација у друштву алармантна, показују и резултати истраживања, по којима Шпанци од свих занимања најмање цене новинаре и судије.

Испред стамбене зграде Мигела Мора је новинарница. Код продавца сам купила „Паис”, „Мундо”, и конзервативни АБЦ. Одушевљени продавац, ваљда зато што му нико тог јутра није купио три дневна листа одједном, питао ме је одакле долазим. Кад сам му одговорила, све је знао о Србији и бившој Југославији.

„Чини ми се да су се у ваш распад умешале неке стране силе”, казао је. Нисам била расположена за дужи разговор, журила сам да негде седнем и на миру, док читам, осетим шушкање папира. Сигурна сам да то кришом ради и стари новинарски вук Мигел Мора.

Зорана Шуваковић

Сутра: Мадридски разговори

             Подемос неће постати каста кад дође на власт