Азијска банка разврстава свет

„Оснивање Азијске банке за инвестиције у инфраструктури (АИИБ) представља значајан и узбудљив догађај за светски поредак”, оценио је у недељу Могенс Јенсен, министар трговине и развоја Данске, објашњавајући одлуку Копенхагена да пошаље замолницу за пријем међу чланове осниваче нове међународне банке.

Приближавање крајњег рока за конкурисање за оснивачке чланове АИИБА-а, који је одредила Кине, а који истиче данас, нагнало је протеклог викенда десетине држава широм света на журно састављање молби за пријем у институцију коју многи сматрају ривалом Светске банке.

Након Луксембурга, Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Швајцарске, Аустрије и Холандије, Данска је у недељу постала најсвежији претендент из састава ЕУ за пријем у АИИБ.

У међувремену, Русија, Аустралија, Јужна Кореја, Турска, Грузија, Хонгконг... такође су најавили кандидатуру, док је Бразил прихватио понуду АИИБ-а да се прикључи групи иницијалних оснивача (21 земља). „Бразил је веома заинтересован да учествује”, објавио је кабинет Дилме Русеф, председнице Бразила, уз најаву да „неће постављати никакве услове за придруживање”, преносе западни медији.

Поплава молби блиских западних савезника САД (Нови Зеланд се пријавио још у јануару), за чланство у АИИБ-у, упркос отвореном противљењу Вашингтона, јуче је ипак стигла до прекретнице.

Наиме, откако је Пекинг 2013. године најавио план за оснивање азијске инвестиционе банке, Јапан је највише подржавао опрез Вашингтона када је реч о мотивима и амбицијама главног деоничара АИИБ-а – Кине. Гласачка права чланова оснивача АИИБ-а биће, према назнакама из Пекинга, изгледа сразмерна њиховом БДП-у, што иначе није правило у саставу Светске банке, где Кина има 4,6 одсто гласова, а САД 16,3 одсто. У међувремену, САД су прва, а Кина друга економија света. Суочен са масовним пријављивањем азијских, блискоисточних и европских кандидата, Токио је, како се чини, почео тим поводом да мења мишљење.

„Јапан ће се у следећих неколико месеци вероватно придружити АИИБ-у”, пренео је јуче лондонски „Фајненшел тајмс”, позивајући се на речи Масата Китере, јапанског амбасадора у Пекингу.

„Пословна заједница касно се пробудила, али сада је покренула велику кампању за (учлањење у) АИИБ, која делује веома ефикасно”, британски дневник преноси изјаву Китере.

Накнадно пријављивање Јапана за чланство у АИИБ-у, засад је у домену неизвесног. Оно што се зна јесте да оснивачко језгро АИИБ-а данас у Алма Ати (Казахстану) закључује листу кандидата, да би се након тога, до 12. априла, свака држава појединачно изјаснила о свим пристиглим замолницама, наводе кинески медији.

У међувремену, АИИБ је већ направио један преседан: Велика Британија и Швајцарска већ су примљене међу оснивачке чланове, потврдило је кинеско министарство финансија!

И с тим у вези избија глобална дипломатска енигма.

Наиме, штуре назнаке скице будућег управног одбора АИИБ-а указују да ће то тело имати 15–20 чланова и да су за „нерегионалне” чланове засад одвојена три места.

Ако су Велика Британија и Швајцарска – два глобална финансијска центра са адресом у Европи – већ примљене међу оснивачке чланове, да ли су тиме Лондон и Берн себи осигурали место у управном одбору АИИБ-а? Да ли то истовремено повећава шансе да европско седиште АИИБ-а буде у Великој Британији или Швајцарској и шта би на то могли рећи остали европски претенденти? Одговори на ова питања засад су неизвесни. Сама дилема разоткрива ових дана пикантне детаље кинеског лобирања и европске трке за чланство у АИИБ-у, који излазе на видело.

Наиме, упркос општем уверењу да се Велика Британија 12. марта прва из састава ЕУ пријавила на конкурс АИИБ-а, Луксембург је заправо 11. марта доставио Пекингу своју понуду. Изгледа да су кинески званичници почетком марта обавестили британско министарство финансија да ће се неидентификована „мала европска држава” прикључити АИИБ-у пре Лондона, преноси острвска штампа. На ту вест, британски министар финансија Џорџ Озборн је упркос телефонском апелу америчког министра финансија Џека Луа и саветима дела састава Форин офиса, а након разговора са премијером Дејвидом Камероном, објавио приступницу АИИБ-у.

После тога водеће економије Европе нису много чекале да стану у ред пред конкурсном комисијом АИИБ-а, док је ММФ најавио да ће „комотно” сарађивати са новом банком, чији је оснивачки капитал око 100 милијарди долара.

Уколико Јапан стварно приђе АИИБ-у, Вашингтон остаје једини велики финансијски играч по страни.

„Није случајност то што земље у економском успону гледају другде, јер су искрено фрустриране тиме што су САД сапеле веома благе и разумне реформе Међународног монетарног фонда”, Џек Лу, амерички министар финансија упозорио је недавно Конгрес, који од 2010. године кочи структурне реформе већ деценијама водећег глобалног институционалног зајмодаваца.