Azijska banka razvrstava svet

„Osnivanje Azijske banke za investicije u infrastrukturi (AIIB) predstavlja značajan i uzbudljiv događaj za svetski poredak”, ocenio je u nedelju Mogens Jensen, ministar trgovine i razvoja Danske, objašnjavajući odluku Kopenhagena da pošalje zamolnicu za prijem među članove osnivače nove međunarodne banke.

Približavanje krajnjeg roka za konkurisanje za osnivačke članove AIIBA-a, koji je odredila Kine, a koji ističe danas, nagnalo je proteklog vikenda desetine država širom sveta na žurno sastavljanje molbi za prijem u instituciju koju mnogi smatraju rivalom Svetske banke.

Nakon Luksemburga, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske, Austrije i Holandije, Danska je u nedelju postala najsvežiji pretendent iz sastava EU za prijem u AIIB.

U međuvremenu, Rusija, Australija, Južna Koreja, Turska, Gruzija, Hongkong... takođe su najavili kandidaturu, dok je Brazil prihvatio ponudu AIIB-a da se priključi grupi inicijalnih osnivača (21 zemlja). „Brazil je veoma zainteresovan da učestvuje”, objavio je kabinet Dilme Rusef, predsednice Brazila, uz najavu da „neće postavljati nikakve uslove za pridruživanje”, prenose zapadni mediji.

Poplava molbi bliskih zapadnih saveznika SAD (Novi Zeland se prijavio još u januaru), za članstvo u AIIB-u, uprkos otvorenom protivljenju Vašingtona, juče je ipak stigla do prekretnice.

Naime, otkako je Peking 2013. godine najavio plan za osnivanje azijske investicione banke, Japan je najviše podržavao oprez Vašingtona kada je reč o motivima i ambicijama glavnog deoničara AIIB-a – Kine. Glasačka prava članova osnivača AIIB-a biće, prema naznakama iz Pekinga, izgleda srazmerna njihovom BDP-u, što inače nije pravilo u sastavu Svetske banke, gde Kina ima 4,6 odsto glasova, a SAD 16,3 odsto. U međuvremenu, SAD su prva, a Kina druga ekonomija sveta. Suočen sa masovnim prijavljivanjem azijskih, bliskoistočnih i evropskih kandidata, Tokio je, kako se čini, počeo tim povodom da menja mišljenje.

„Japan će se u sledećih nekoliko meseci verovatno pridružiti AIIB-u”, preneo je juče londonski „Fajnenšel tajms”, pozivajući se na reči Masata Kitere, japanskog ambasadora u Pekingu.

„Poslovna zajednica kasno se probudila, ali sada je pokrenula veliku kampanju za (učlanjenje u) AIIB, koja deluje veoma efikasno”, britanski dnevnik prenosi izjavu Kitere.

Naknadno prijavljivanje Japana za članstvo u AIIB-u, zasad je u domenu neizvesnog. Ono što se zna jeste da osnivačko jezgro AIIB-a danas u Alma Ati (Kazahstanu) zaključuje listu kandidata, da bi se nakon toga, do 12. aprila, svaka država pojedinačno izjasnila o svim pristiglim zamolnicama, navode kineski mediji.

U međuvremenu, AIIB je već napravio jedan presedan: Velika Britanija i Švajcarska već su primljene među osnivačke članove, potvrdilo je kinesko ministarstvo finansija!

I s tim u vezi izbija globalna diplomatska enigma.

Naime, šture naznake skice budućeg upravnog odbora AIIB-a ukazuju da će to telo imati 15–20 članova i da su za „neregionalne” članove zasad odvojena tri mesta.

Ako su Velika Britanija i Švajcarska – dva globalna finansijska centra sa adresom u Evropi – već primljene među osnivačke članove, da li su time London i Bern sebi osigurali mesto u upravnom odboru AIIB-a? Da li to istovremeno povećava šanse da evropsko sedište AIIB-a bude u Velikoj Britaniji ili Švajcarskoj i šta bi na to mogli reći ostali evropski pretendenti? Odgovori na ova pitanja zasad su neizvesni. Sama dilema razotkriva ovih dana pikantne detalje kineskog lobiranja i evropske trke za članstvo u AIIB-u, koji izlaze na videlo.

Naime, uprkos opštem uverenju da se Velika Britanija 12. marta prva iz sastava EU prijavila na konkurs AIIB-a, Luksemburg je zapravo 11. marta dostavio Pekingu svoju ponudu. Izgleda da su kineski zvaničnici početkom marta obavestili britansko ministarstvo finansija da će se neidentifikovana „mala evropska država” priključiti AIIB-u pre Londona, prenosi ostrvska štampa. Na tu vest, britanski ministar finansija Džordž Ozborn je uprkos telefonskom apelu američkog ministra finansija Džeka Lua i savetima dela sastava Forin ofisa, a nakon razgovora sa premijerom Dejvidom Kameronom, objavio pristupnicu AIIB-u.

Posle toga vodeće ekonomije Evrope nisu mnogo čekale da stanu u red pred konkursnom komisijom AIIB-a, dok je MMF najavio da će „komotno” sarađivati sa novom bankom, čiji je osnivački kapital oko 100 milijardi dolara.

Ukoliko Japan stvarno priđe AIIB-u, Vašington ostaje jedini veliki finansijski igrač po strani.

„Nije slučajnost to što zemlje u ekonomskom usponu gledaju drugde, jer su iskreno frustrirane time što su SAD sapele veoma blage i razumne reforme Međunarodnog monetarnog fonda”, Džek Lu, američki ministar finansija upozorio je nedavno Kongres, koji od 2010. godine koči strukturne reforme već decenijama vodećeg globalnog institucionalnog zajmodavaca.