До гаса из Италије, али по којој цени

Европска унија ће и у наредне две деценије бити високо зависна од увоза руског гаса, без обзира на цену и начин испоруке. Очекивања да би потребе за плавим горивом могли да јој надокнаде Катар или Иран, нису сасвим реална, јер ови извори снабдевања нису у потпуности присутни на европском тржишту, нити ће бити у наредној деценији, предочио је на форуму „Енергетске перспективе региона”, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

ЕУ се не може ослонити на катарски гас јер нема извозних капацитета, а у случају Ирана велика је домаћа потрошња. Рачунати, такође, с тим да би руски гас могао бити замењен течним природним гасом, такође није реално, јер ће највећи део ових капацитета за ЛНГ бити изграђени у Шпанији, Француској и Енглеској и то за сопствене потребе, објаснио је Бајатовић.

Нереално је очекивати ни да ће Африка повећати извозне капацитете у Европу, а све чешће увођење уљних шкриљаца као алтернативу руском гасу, Бајатовић, цени као реалну само у случају да нафта поскупи 100 долара.

– Рентабилна производња гаса из уљних шкриљаца је на нивоу од око 261 долар за хиљаду кубика гаса, док је економска исплативост с ценом од 171 долар. С обзиром на то да је цена барела нафте драстично пала па самим тим и гаса, у трећем кварталу 2015. године цена руског гаса биће далеко испод тачке рентабилности производње гаса из уљних шкриљаца.

Према пројекцији експерата Светске банке то не може бити пре 2023. до 2025. године, предочио је први човек „Србијагаса”.

Као алтернатива Србији у снабдевању гасом, после одлуке да се одустане од градње „Јужног тока”, Бајатовић, наводи смер из Италије.

– Могућа траса тог гасовода могла би бити Италија–Аустрија–Мађарска–Србија. Оно што, међутим, квари овај план је чињеница да наша земља сада транзит преко Мађарске плаћа 45 долара за 1.000 кубика. То је знатно скупље него што плаћа било који други потрошач па се поставља питање да ли би та цена могла да трпи трошкове кроз три земље уместо преко једне као што је то сада, напомиње Бајатовић.

Он каже да из правца Аустрије такође има капацитета за снабдевање, али не и јефтиног гаса.

У замену за „Јужни ток”, три међународне банке спремне су да финансирају деоницу „Турског тока” кроз Србију, предочио је извршни директор „Србијагаса” Јовица Будимир.

– У току је израда студије изводљивости за „Турски ток”. Руси и Турци би у мају требало да саопште коначну вредност и трасу тог пројекта.

Прелиминарна студија предвиђа да у том пројекту, осим Турске и Грчке, учествују и Македонија и Србија, рекао је Будимир.

Одговарајући на питање, да ли је Македонија постала „политички нестабилна земља” због планова за изградњу „Турског тока” преко њене територије, као што је био сличан случај и са Бугарском, Будимир је одговорио да ће одлука о изградњи тог гасовода бити резултат компромиса Русије и ЕУ, а да ће Македонија, ако се одлучи за тај пројекат, морати да стане иза њега.

Делегација руског „Гаспрома”, како је рекао, већ је била у Македонији да разговара о том пројекту.

Упитан, да ли ће трећи енергетски пакет ЕУ поново бити препрека за изградњу „Турског тока”, као што је био случај са „Јужним током”, Будимир је рекао да ће Русија обезбедити гас до турско-грчке границе, а да ће одлука о реализацији тог пројекта бити препуштена другим земљама које треба да испоштују тај енергетски пакет.

Дужина копненог дела „Турског тока” преко територије Турске биће 100 километра, преко Грчке 304, Србије 521 и Македоније 162, с тим што ће се стара траса „Јужног тока” поклопити са трасом „Турског тока” на територији Србије код Параћина.